Spomen kosturnica u Tekerišu - deo istorije koju možda ne znate
Spomen-kosturnica na Ceru, tačnije u selu Tekerišu, na obroncima Cera, podignuta je sa namerom da se u nju pohrane posmrtni ostaci poginulih srpskih vojnika tokom Cerske bitke...
Spomen-kosturnica na Ceru, tačnije u selu Tekerišu, na obroncima Cera, podignuta je sa namerom da se u nju pohrane posmrtni ostaci poginulih srpskih vojnika tokom Cerske bitke. Planirano je da se na samom mestu bitke izgradi jedna kosturnica, a u njenoj blizini česma.
Mesto za kosturnicu je verovatno izabrano pošto su se na tom terenu poklopile dve bitne okolnosti za samu bitku. Prva je da je ona počela na tom prostoru, a druga da je u kasnijoj fazi bitke tu bila komanda Druge srpske armije na čelu sa generalom Stepom Stepanovićem, koji je nakon cerske pobede dobio čin vojvode. Uticaj na izbor mesta je možda imala i činjenica da je kroz selo prolazio put Šabac–Zavlaka (a od Zavlake dalje ka Loznici na jednu, Valjevu na drugu i Krupnju na treću stranu).Spomen-kosturnica na Ceru je podignuta na osnovu Zakona o uređenju naših vojničkih grobalja i grobova u otadžbini i na strani, kao i grobova izginulih vojnika i mornara, ratnih zarobljenika i interniranih lica, državljana: Nemačke, Austrije, Ugarske i Bugarske, sahranjenih na našoj državnoj teritoriji, koji je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca donela 28. februara 1922. godine.
Na osnovu tog zakona, bilo je predviđeno da se svi posmrtni ostaci iz pojedinačnih i grupnih grobova skoncentrišu u posebno izgrađene kosturnice. Sve poslove oko podizanja spomen-kosturnice na Ceru je izneo šabački pododbor Udruženja rezervnih oficira i ratnika, uz pomoć središnog odbora istog udruženja i Udruženja Podrinjaca. Nije sačuvano puno podataka o samom podizanju spomen kosturnice. Ideja se javila 1926. godine, a projekat za izgradnju je bio spreman u proleće 1927. godine. Sa radovima se krenulo na jesen 1927. godine. Projekat za spomen-kosturnicu je besplatno izradio inž. Sergije Bagenski, šef hidrotehničkog odseka u Šapcu. Pred završetak popunjavanja spomen--kosturnice uvidelo se da neće svi posmrtni ostaci stati, pošto ih je pronađeno više nego što se očekivalo, pa je prvobitni prostor proširen 1927. godine.
Šabački pododbor Udruženja rezervnih oficira i ratnika je već 1926. godine krenuo sa sakupljanjem sredstava za izgradnju spomen-kosturnice. U tu svrhu je te godine organizovao lutriju, ali ipak nisu uspeli da sakupe dovoljno sredstava, pa je sakupljanje nastavljeno. U maju 1927. godine Udruženje je imalo 30.000 dinara, što nije bilo dovoljno, pa su za priloge zamoljena i državna ministarstva.
Ministarstvo vera je za izgradnju spomen-kosturnice dalo 65.000 dinara, a Ministarstvo poljoprivrede i voda i Ministarstvo narodnog zdravlja 15.000 dinara ukupno. Prilog je dala i čehoslovačka vlada, a među ostalim priložnicima je bio i vojvoda Stepa Stepanović, koji je donirao 500 dinara. Udruženje je bilo predvidelo i da se deo radova uradi dobrovoljno, u čemu bi učestvovali meštani okolnih sela. Na podizanje kosturnice ukupno je utrošeno 260.000 dinara.Prvobitna ideja je bila da se u spomen-kosturnicu smeste posmrtni ostaci ratnika sahranjenih u Pocerskom srezu. Međutim, samo selo Tekeriš i jugozapadni obronci Cera su se nalazili u Jadranskom srezu, pa je ipak odlučeno da se u spomen-kosturnicu pohrani i deo ratnika palih u Jadranskom srezu, dok će se deo vojnika palih u Šapcu i okolini pohraniti u kosturnicu koja je trebalo da se podigne u Šapcu. Ekshumacija je bila predviđena za grobove koji su se nalazili u selima Slatina i Nakučani u Pocerskom srezu i selima Tekeriš, Joševa i Milina u Jadarskom srezu.
Pored srpskih vojnika, bilo je planirano da se u kosturnicu prenesu i češki vojnici, pripadnici 28. praškog puka nekadašnje austrougarske vojske, koji su stradali prilikom pokušaja da se predaju srpskoj vojsci. Ekshumacija posmrtnih ostataka je izvršena tokom 1927. godine, i to u predviđenim selima Slatina, Nakučani, Tekeriš, Joševa i Milina, ali i u selima Gornja Vranjska, Sinošević, Rumska, Metlić, Bojić, Desić, Dobrić i Bogosavci. Iz poslednja dva sela preneto je 28 srpskih vojnika, 20 čehoslovačkih i 20 austrougarskih i nemačkih vojnika, iz Metlića jedan grob, dok se za ostale ne navode tačni brojevi niti preciznije lokacije grobova (u nekim mestima je bilo više grobalja ili grobova na različitim mestima).
Čehoslovački vojnici su preneti i iz Desića. Kao mesta sa kojih je izvršena ekshumacija, u jednom dokumentu iz 1933. godine pomenuti su i Kosanin grad, Trojanov grad (oba na Ceru), selo Trbosilje, kao i ogranci Cera, Kika i Vidojevice.Prilikom iskopavanja trebalo je voditi protokole o ekshumaciji i utvrditi ima li posmrtnih ostataka vojnika čije ime se zna i njih posebno pohraniti. Međutim, nema tragova da su protokoli zaista i vođeni. Za sve posmrtne ostatke ekshumirane i položene u kosturnicu rečeno je da su od vojnika nepoznatog identiteta. Otuda na spomen- kosturnici nema spomen-ploče sa imenima palih ratnika. Nemamo ni sačuvan podatak da se o tim pločama razmišljalo. Pododbor u Šapcu je saopštio da su u kosturnicu smeštena ukupno 3042 posmrtna ostatka, 2230 srpskih i 812 čeških vojnika.Treba istaći da je postojala mogućnost da se sačuva bar deo imena poginulih vojnika koji su smešteni u spomen-kosturnica na Ceru.
Ministarstvo vera Kraljevine SHS je 1921. godine izvršilo popis svih vojnih grobalja i grobova na svojoj teritoriji. Spiskove su tada pravili sveštenici. Pored lokacija grobova, oni su dostavljali podatke i o tome koliko je vojnika poznatog, a koliko nepoznatog imena sahranjeno na nekom mestu. Imena su se znala po natpisima na spomeniku ili krstu iznad groba ili na osnovu evidencije opela koje je sveštenik vršio prilikom sahranjivanja. Međutim, imena sa nadgrobnika nisu prepisivana, već je samo beleženo da su vidljiva.
Za određeni broj vojnika pohranjenih u grobovima i grobljima u Nakučanima, Slatini, Bojiću, Sinoševiću, Rumskoj i na teritoriji joševske parohije imamo sačuvana imena 128 vojnika zahvaljujući spiskovima koje su napravili lokalni sveštenici. . U njemu su dodati i podaci za dva vojnika kojima se nije znalo ime, ali su se znali neki od drugih podataka o njima. S obzirom na to da je iz navedenih mesta vršena ekshumacija, imamo opravdanu pretpostavku da su posmrtni ostaci tih vojnika preneti u spomen-kosturnicu na Ceru. Međutim, ako se ima u vidu činjenica da protokoli o ekshumaciji nisu vođeni, kao i da ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da su svi grobovi iz jednog mesta ekshumirani, ipak treba uzimati sa rezervom.
Prilikom dodatnih ekshumacija na prostoru Cerske bitke koje su sprovedene 1935. godine predviđeno je i da se jedan broj prenese u spomen-kosturnicu na Ceru. Međutim, pošto je ona bila puna, vojnički ostaci su preneti u spomen- kosturnice u Krupnju i na Gučevu. Sama spomen-kosturnica se nalazi ispod spomenika, ukopana u zemlju. Spomenik je u obliku prirodne stene, piramidalnog oblika, visok oko 10 m. Napravljen je od maloobrađenog kamena. Sama stena treba da asocira na planinu Cer. Prednji, zapadni deo spomenika je zaravnjen u središnjem delu i na njemu je postavljen veliki srpski grb sa ocilima i krunom iznad njega. Ispod grba je natpis:
VAŠA DELA SU BESMRTNA, a sa leve i desne strane grba odlučujući datum Cerske bitke: 18. VIII 1914. Ispred pomenika je kompozicija, koju čine tri puške sa bajonetima, prislonjene jedna na drugu, sa šajkačom na vrhu bajoneta. Na vrh spomenika je postavljena bronzana figura orla raširenih krila, koji u kljunu drži lovorov venac. Puške sa šajkačom i orao sa lovorovim vencem imaju zajedničku simboliku – označavanje bitke završene srpskom pobedom. Puške više nisu u dejstvu, pa ih prekriva kapa pobednika, a orao, dodatno simbolišući i pobedu u celom ratu, nosi venac kao znak pobede, dok njegova raširena krila simbolizuju izvojevanu slobodu.
Autor: Nenad Lajbenšperger
