Ležerni policajci grada Šapca
Moram reći da je najranije razočarenje mog detinjstva bio upravo...
Moram reći da je najranije razočarenje mog detinjstva bio upravo “ležeći policajac”. Čekao sam nedeljama da ga postave i jedva sam čekao da hodam po njemu, a kad su ga stavili, video sam da je od betona a ne pravi policajac. Inače u moje vreme smo ih zvali “ležeći načelnik policije”, jer je bio bio krupan, debeo, ozidan tako visoko da su preko njega mogli proći samo guseničari I eventualno neko rusko vojno vozilo.Karakterisali su ga brojni ožiljci od kartera,nosača menjača i sličnih donjih delova automobila koji su probali da pređu preko njega. U medjuvremenu je usledila” saobraćajna emancipacija” tako da su oni počeli poprimati delimično normalan oblik koji je služio svrsi.
Od 2000. Godine počeli su se sporadično pojavljivati u ulicama sa frekvetnim saobraćajem I u blizini škola što je I imalo smisla.Dolaskom SNS na vlast u Šapcu svako domaćinstvo u gradskom jezgru ima svog ličnog ležećeg policajca. Zanimljiva činjenica je da je broj ležećih dijametralno suprotan broju obrazovanih u Gradskom odboru SNS-a, tako da sad imamo situciju da je broj građana koji imaju kamen u bubregu prilično mali, pošto sistemom off-road bambusanja gradska uprava kamen pretvara u pesak a vaše amortizere u još jedan nepotreban deo na vozilu. Kugle, ležajevi, opruge, šolje i ovako nemaju nikakvu ulogu na vašem vozilu.
E sad nije to ni tako loše, da tu leži pravi pandur, niko ne bi zakočio, tako da ova sprava ima I svoje prednosti u vidu mentalne relaksacije bar prividom da si pregazio nešto što počinje na slovo “P”.
U svakom slučaju broj “Ležernih kerova” na drumu je postao zabrinjavajuć, tako da je najbolja ideja da se zbog standarda građana uvede “Ležeći pijanac” tj. osoba sa povećom količinom alkohola u krvi, gubitkom kontrole nad nogama I povećanom željom za spavanjem, koja bi po potrebi migrirala po problematičnim delovima grada. Prepreka bi se zaobilazila minimalnom brzinom u širokom luku uz obilato korišćenje psovki, baš kao u stara dobra vremena dok smo bili koliko-toliko “normalni”.
