Metaloplastika Eliksir - ma ajte molim vas
Rukomet je u Šapcu veoma popularan sport. U toj meri da se na terenu predviđenom za rukomet uglavnom igra fudbal. ...
Rukomet je u Šapcu veoma popularan sport. U toj meri da se na terenu predviđenom za rukomet uglavnom igra fudbal. Svaka škola ima rukometni teren, a tu se opet igra fudbal. Svaka sala koja poseduje rukometni teren izdaje ga za igranje fudbala. Može se reći da je to sport koji se ne igra rekreativno. I kao što reče jedan dekica: "Ja, teško rukom dati gol."
Ali šalu na stranu, kako nam se desilo da Rukometni klub Metaloplastika dobije sufiks “Eliksir”? Neko bi rekao, “Nalaze se jedni preko puta drugih”, što doduše ima logike ako ste kojim slučajem mrtvi pjani sa izdrobljenim bromazepamom u ustima sa očima okrenutima izvan svakog zla.
Ali, kako je uopšte spojiva Hemijska industrija,superfosfati I mineralna đubriva sa sportom I zdravim životom? Odakle uopšte ta nova sinergijska reakcija. Pa, u političkom zbiru korist je mnogo veća od zbira pojedinačnih energija I stoga dolazimo u situaciju da pričajući o sportu indirektno pričamo u superlativu o proizvodu Hemijske industrije. Plastično objašnjeno, sponzori koriste uspeh kluba da bi sebe promovisali a uz to i zaštitili od eventualne političke odmazde koja je ruku na srce itekako moguća jer u sportu odavno više nema “sportista” (ako izuzmeno igrače).
Ali da se razumemo, nijedna kulturna, sportska ili bilo kakva druga manifestacija u Srbiji je nemoguća bez sponzora. Problem je samo što pogrešni sponzori sponzorišu pogrešne stvari, gde dolazimo to svojevrsnog “oksimorona” (dva nespojiva, kontradiktorna pojma)…tj da vam na primer dečije igralište sponzoriše “kladionica” a industrija pića “Dečije selo”. Inače, među najvećim sponzorima u Srbiju su: NIS Petrol, Mozzart kladionice, Phillip Morris, Delta Holding, Coca Cola Srbija, Lafarge Srbija, Elixir Prahovo, Linglong a od skoro I sam Rio Tinto pomažući kakve li ironije “Bokserski klub” iz Loznice.
Jasno je da je termin “društveno odgovorna kompanija” samo fraza iza koje se krije svetski trend koji su u Srbiju donela strana preduzeća i PR profesija, a koji kod nas ne predstavlja ništa drugo do “legalnog” iskorišćavanja određenih grupa stanovništva radi promocije kompanije i skretanja pažnje sa glavnih “problema” čiji su deo neretko I oni sami.
U svakom slučaju, naši “rukometni vanzemaljci” sa ovim sufiksom su stvarno postali “vanzemaljci”, na svakoj od utakmica će od sada morati da imaju džak NPK đubriva I dimnjak na dresu uz neizostavno pominjanje kompanije. To će svakako izazvati neizmernu radost kod nekih udruženja kao što su “Mame šapčanke I Eko straža” (pozdrav za mame) I ostalog građanstva koji bi da umre “prirodnom smrću” bez pomoći. Ali kako god, ovakav sport u Šapcu pojedinima donosi slavu i bogatstvo, a nama nesrećnicima svakako oduzima vreme a bogami i novac. Na kraju ovog teksta dodaćemo malo filozofskog začina sa sve triler elementima i prelivom od socio-drame u stilu epizoda X-files (pošto već spominjemo vanzemaljce): "Metaloplastika….Istina je tamo negde"…
