Mezin mlin
Verdenska bitka je bila najduža i jedna od najznačajnijih
Verdenska bitka je bila najduža i jedna od najznačajnijih i najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata na Zapadnom frontu između Nemačke i Francuske. Odvijala se od 21. februara do 18. decembra 1916. u okolini Verdena između Francuske i Nemačke vojske. U bici je poginulo oko 250.000 vojnika, a oko 500.000 je ranjeno. Nemci nisu uspeli da pobede brzo, odmah na početku rata, kako je bilo predviđeno Šlifenovim planom. Zbog toga se rat pretvorio u rovovski rat, u kome nijedna strana nije ostvarivala prodore. Tokom 1915. bilo je pokušaja prodora. Nemci su pokušali kod Ipra u Drugoj bici kod Ipra. Britanci su pokušali kod Nev Šapel, a Francuzi u Šampanji. Svi ti pokušaji su propali, a završili su ogromnim brojem žrtava.
Nemački načelnik generalštaba Erih fon Falkenhajn je verovao da se Francuzi mogu pobediti ako im se nanesu strašno veliki gubici, iako nije verovao da je prodor moguć. Planirao je napad na pozicije sa kojih se Francuzi nisu mogli povući i zbog strateških razloga i zbog nacionalnog ponosa. Na taj način je nameravao da nametne bitku iscrpljenja, bitku do uništenja. Za tu svrhu je odabran Verden, koji je bio strateški veoma važno mesto, jer je čuvao prolaz prema Parizu. U odabiranju mesta napada Falkenhajn je tražio mesto koje je bilo povoljno za Nemce. Verden je bio izolovan sa tri strane. Veze Verdena sa francuskom pozadinom su bile dosta loše. Nemačka železnica je bila udaljena samo 20 km, dok su Francuzi morali dopremati snabdevanje jednim putem. Falkenhajn je očekivao da će Francuzi fanatički ulaziti u smrtnu zamku. Falkenhajn je pisao kajzeru da ne namerava klasičnu vojnu pobedu, nego planira Verden kao sredstvo za uništenje francuske armije. Ipak postoje pojedini naučnici koji smatraju da Falkenhajn nije zamislio Verden kao bitku u kojoj će masivnim pokoljem iscrpiti francusku vojsku, nego da je naknadnim memoarima opravdavao svoje namere.
Verden je bio jako loše branjen, jer je artiljerija bila uklonjena sa lokalnih tvrđava, ali dobri obaveštajni podaci i loše vreme, koje je odgodilo nemački napad omogućili su Francuzima da dopreme na brzinu dve divizije u Verden.Bitka je počela 21. februara 1916. bombardovanjem koje je trajalo 9 sati. Ispaljeno je milion granata iz 1.200 topova na 40 km dugom frontu. Posle toga je usledio napad 3 armijska korpusa (3., 7. i 18. nemački armijski korpus). Nemci su koristili po prvi put bacače plamena da bi se očistili francuski rovovi. Do 23. februara Nemci su napredovali 5 km i zauzeli su Boa de Kore (Bois des Caures) i potisnuli su Francuze. Tek posle toga je francuska komanda shvatila ozbiljnost napada.
Druga linija odbrane i 30. francuski korpus su zamalo stradali 24. februara, ali spasava ih dolazak 20. korpusa. Novopristigla vojska je odmah ubačena u borbu. To veče načelnik francuskog generalštaba general de Kastelno savetovao je Žozefu Žofru da pošalje francusku 2. armiju pod Petenovom komandom na Verden. Nemci su uspeli 25. februara da osvoje ključno francusko utvrđenje tvrđavu Duomon. Kasteno je postavio generala Filipa Petena za komandanta Verdenskog područja i naredio je francuskoj 2. armiji da se uključi u bitku. Nemački napad je usporen u selu Duomon odlučnom odbranom francuske 33. pešadijske regimente i velikim padanjem snega. To je dalo Francuzima vremena da dopreme 23.000 tona municije i da dobiju 90.000 novih vojnika na Verdenskom bojnom polju.
Kao i u toliko drugih ofanziva na Zapadnom frontu Nemci su tokom napredovanja izgubili artiljerijsku zaštitu. Pošto se bojno polje neprekidnim bombardovanjem pretvorilo u gomile mulja bilo je jako teško pokretati artiljeriju. Napredak je osim toga Nemce doveo u domet francuske artiljerije na zapadnoj obali Meze. Svako novo napredovanje nemačke vojske postajalo je skuplje, pogotovo što su jedinice nemačke 5. armije napadale u valovima prema jugu duž istočne obale reke. Bili bi pokošeni sa boka Petenovim topovima sa zapadne strane. Kada su konačno zauzeli selo Duomon 2. marta 1916. potpuno su uništene 4 nemačke regimente. Pošto nisu mogli da napreduju frontalno, Nemci su pokušali bočno. Napali su brdo Le Mor Om 6. marta i tvrđavu Vo 8. marta. Za tri meseca teškog ratovanja Nemci su zauzeli naselja Kumijer i Šatankur zapadno od Verdena, a tvrđava Vo se predala 2. juna 1916. Gubici su bili izuzetno veliki na obe strane. Peten je pokušao da sačuva svoju vojsku ostajući u odbrambenoj poziciji, ali on je smenjen 1. maja i zamenjen Roberom Nivelom, koji je bio više orijentisan na napade. Nemački sledeći cilj je bio tvrđava Suvij. Nemci su 22. juna 1916. upotrebili bojni otrov fozgen, a sledeći dan napali su sa 60.000 vojnika, osvajajući bateriju u Tijomonu i selo Fleri. Međutim nisu uspeli da osvoje tvrđavu Suvij. Borbe oko njega nastavile su se do 6. septembra. Početak bitke na Somi 1. jula 1916. prisilio je Nemce da povuku deo artiljerije na Somu da bi se suprotstavili anglo-francuskoj ofanzivi na severu.
Do jeseni nemačka vojska je bila iscrpljena, Erih fon Falkenhajn je smenjen, a načelnik generalštaba je postao Paul fon Hindenburg zajedno sa Erihom Ludendorfom. Francuzi su započeli kontraofanzivom 21. oktobra 1916. Tvrđava Duomon je gađana novim topovima od 400 mm, pa su je Francuzi osvojili 24. oktobra. Nemci su 2. novembra izgubili tvrđavu Vo i povlačili su se. Konačna francuska ofanziva započela je 11. decembra i odbacila je Nemce na polazne položaje.
Za Centralne sile je bilo ključno da neprijatelju nanesu mnogo više gubitaka, nego što neprijatelj njima nanese. U Verdenskoj bici Francuska je imala veće gubitke, ali nije to bilo u razmeri 2:1 kako su se Nemci nadali, iako je nemačka armija bila brojnija od francuske u toj bici. Francuski gubici su bili ogromni. Francuski maršal Peten je insistirao na rotaciji vojske, koja se bori kod Verdena. Takvom rotacijom 70% francuske armije imalo je priliku da se upozna sa užasom Verdena.
