Priče iz Nepričave
Sećate li se ovih stihova...
Sećate li se ovih stihova:
„Pitate li svoje roditelje ko med pravi, gde se žito melje?
Sve što vidiš, i voda i trava, sve je ovo selo Nepričava,
bele kuće i beli oblaci, sve su ovo pravi Nepričavci.
Nepričava nije selo glavno, al’ je lepo, prosto nepričavno.
Tu se ljudi zdravo mnogo zdrave i pričaju priče iz – Nepričave!“
Ovom pesmom Dobrice Erića počinjala je svaka epizoda "Priča iz Nepričave", jedne od najboljih dečjih serija ikada snimljenih na prostorima nekadašnje Jugoslavije.
U svakoj epizodi saznavalo se ponešto o seoskom životu i radovima na njivi - šta je motika, od čega se sastoji bunar, čemu služi fenjer, predstavljali su se instrumenti - harmonika, gusle, violina, drombulje. Objašnjavao je Zoran nadahnuto, iz epizode u epizodu, koji su delovi vodeničkog kola, ili bunara, kako se klepa sekira, otkiva kosa.
Milena Dravić, kao učiteljica, postavljala je deci razne pitalice, zagonetke, govorila kako treba da se ponašaju u raznim situacijama. Od toga da je komšija najvažniji svakome, da se ne stvara za dan-dva, već se gaji kroz godine međusobnog pomaganja, poverenja, ili da se drva za ogrev spremaju još dok se vrapci igraju u prašini, te da seljaci svakog jutra prvi pogled upiru u nebo, celog života. Svaka epizoda završavala se pesmom, a deca, sada odrasli ljudi, jedva su čekali novi dan i novu epizodu.
