Naše pozorište - progutaj ekser za doručak
Talijin hram (kako mnogi nazivaju ovu instituciju),trebalo bi da oplemenjuje dušu
Talijin hram (kako mnogi nazivaju ovu instituciju),trebalo bi da oplemenjuje dušu? Ali šta ako ti duši ukradu, otmu, ona maherski, dripački kroz institucije i dovedu na čelo ustanove nekog ko nikako ne bi smeo biti tu. E pa onda ništa. Gledaoci zajedno sa glumcima nastavljaju da “glume“ sležući ramenima u neverici ,daveći se u kulturnom nespokoju teatra apsurda.
Povremeno iz tame će jedino „ludi Haniba“ vrisnuti zaprepašćen izborom nove „direktorke“ dok će ostali pokorno gledati u daske koje život znače. Unapred režiran događaj učiniće da se svi osećamo kao marionete u predstavi čiji životi vise o koncu kojim upravlja par budala koji kulturu imaju samo u urinu.
Izborom „političke direktorke“ vešto su utucali rogove našeg slobodnog duha. Blokada kreatvnosti koja nam je ušrafljena „silovanjem“ kroz skupštinsku većinu.
Parkirana na mestu gde nije dozvoljeno sa oba točka na zelenoj površini popišaće se na sve prethodnike. Zameniće zavesu, deliće uloge, imaće svoje omiljene i neomiljene glumce, ostavljaće upražnjene termine za stranačke skupove i naravno ostaviće sebi i familiji mesto u prvom redu.
A kad se svetla pogase i svi pravi glumci odu kući, možda i zapali cigaru (kao posle seksa) „glumeći „ da je dobra „direktorka“ ove kulturne ustanove. Glas u glavi će joj govoriti „Ajde glumac, reci nešto smešno“, a ona će reći „Postala sam direktorka pozorišta - to je baš smešno“.
