Šabački vašar posle korone

Korona virus sprečio je u protekle dve godine organizaciju čuvenog Šabačkog vašara. Šapčani su sa velikom pažnjom čekali odluku o tome da li će ove godine biti organizovan. Informacija da će vašara biti izazvala je oduševljenje kod velikog broja ljubitelja ove manifestacije. Tradicija duža od jednog veka, mogućnost da se pronađe sve od igle do lokomotive učinili su ovaj vašar najpoznatijim na prostoru bivše Jugoslavije. Pored velikog broja onih koji vole i snažno podržavaju vašar, puno je i onih koji su mišljenja da manifestacije ovog tipa gube na značaju, popularnosti i da pripadaju nekim prošlim vremenima. Brojači kažu da svake godine u tih sedam dana koliko traju vašarske radosti prođe od 200.000 do 400.000 ljudi, snažan su argument svih ljubitelja vašara. Oni koji pak zastupaju tezu o padu interesovanja za vašarom, dele se u dve grupe. Prvu čine oni koji kažu da se manipuliše ciframa, dok u drugoj se nalaze zastupnici teorije da je vašar u prošlim vremenima bio znatno posećeniji, da je sabirao goste iz svih delova bivše Jugoslavije. Kažu da su to bila bezbrižna i srećna vremena u kojima su ljudi dolazili ne gledajući u novčanike, dolazili su da uživaju u muzici koju vole, hrani, piću i neizbežnom luna parku. Oni stariji ističu značaj stočne pijace koja se nalazila u okviru vašara, kažu da su posebno interesantne bile pogodbe koje su se vodile oko trgovine konjima. Svako je na svoj način posmatrao, ali jedno je sigurno, retki su ravnodušni ostajali po temi vašara. Nakon oduševljenja činjenicom da će vašara biti, otvorila se tema lokacije. Nove vlasti iz ubeđenja ili želje da rade suprotno od onih pre, vašar su vratili sa lokacije stare kasarne na prostor čuvenog Mihajlovca. Bio je to razlog da se Srbi opet podele. Jedni oduševljeni, drugi razočarani. Svako je imao pregršt argumenata za svoj stav i gotovo ni malo razumevanja za drugačiji stav. Kao glavni argument ljubitelja prostora na Mihajlovcu jeste da je upravo na tom mestu duh vašara. Istini za volju, jesu svi navikli da je ta rupa vašarište i ako je podložna zadržavanju vode, blatu, bez kanalizacije, sa vrlo lošom strujnom mrežom. Kažu da je upravo u svemu tome čar vašara i da bi svaka promena uticala na to da vašar izgubi svoju suštinu. Aduti kojima su uglavnom nastupali oni kojima je prostor stare kasarne bolja lokacija za vašar, jesu bolja infra struktura, znatno veća površina, bolja preglednost, mogućnost brže i efikasnije reakcije nadležnih u nepredviđenim situacijama. Moramo priznati da racionalnim pristupom druga strana u svojim argumentima ima dosta toga što je logično, opet možemo li odvojiti racio od emocije, a sigurno je da emocija većine ide na prostor Mihajlovca. Nadležni se jesu potrudili da velikim količinama tucanika pobede blato i učine prostor funkcionalnijim, ali vremenske prilike koje su gotovo uvek takve da je kiša nezvan i nepoželjan, ali prisutan gost vašara, pokazale su da volja nije uvek dovoljna da se problem reši. Trudeći se da budemo racionalni, gledamo iz oba ugla i bez ostrašćenosti, jer i naša redakcija je po ovom pitanju podeljena, pokušali smo da dođemo do nekog „pametnog“ i prihvatljivog kompromisa. Teško da smo u tome uspeli, sve ima smisla i ništa nema smisla, zavisno od pola na kome ste. Kako već nemamo to pametno, iznećemo vam neke od predloga koji su možda bar zanimljivi. Naime neki su mišljenja da treba izvšiti podelu na parne i neparne godine, odrediti koje su za Mihajlovac, a koje za prostor stare kasarne. Drugo je bilo vezano za praćenje vremenske prognoze, lepo vreme je za Mihajlovac, kiša za staru kasarnu. Treći predlog je podrazumevao glasanje, lokacija koja izgubi bila bi domaćin vašara svake četvrte godine. Postoje oni koji misle da bi na ovaj način bili zadovoljni svi, a da bi se na neki način povećala atraktivnost same manifestacije.