Rasut u komade vezan samo pjesmom
Miladin Šobić je krajem 70-ih godina prošlog veka bio je jedan
Miladin Šobić je krajem 70-ih godina prošlog veka bio je jedan od najboljih kantautora bivše Jugoslavije, a njegove pesme još uvek se slušaju iako se već decenijama ne bavi muzikom. Ovaj talentovani muzičar, pesnik i kompozitor rođen je 7. januara 1956. godine u Nikšiću. Tu je pohađao osnovnu i srednju školu, tokom koje je počeo da piše i komponuje prve pesme. „Ne morah na fakultet, al mi se omaklo“ su stihovi jednog od njegovih najvećih hitova, a studirao je Fakultet za turizam u Dubrovniku. Upravo u tom periodu se proslavio. Godine 1975. snimio je svoj prvi singl „To sam ja“/“Zazvoni zvono“. Pesma „To sam ja“ ili „Sonata“ postala je nezvanična studentska himna u Dubrovniku te godine. Prvi album „Ožiljak“ objavljuje 1981. godine, a iduće „Umjesto gluposti“.
Neki od najvećih hitova i muzičkih ostvarenja Miladina Šobića su pesme „Džemper za vinograd“, „Od druga do druga“, „Stare novine“, „Kad bi došla Marija“, „Umjesto gluposti“…
Zapravo, gotovo sve pesme koje je objavio na ova dva albuma postale su popularne i još uvek su. Nažalost, u Šobićevom životu se dogodila velika tragedija, zbog koje je on prestao da snima pesme i da se bavi muzikom.
Šeherezada, sestra Miladina Šobića, otprilike u vreme izlaska drugog albuma teško se razbolela i on je zbog toga prestao da peva. Nažalost, ubrzo je preminula, a on nikada više nije objavio pesmu, iako je već imao snimljene pesme za svoj treći album koji je trebalo da nosin naziv „Barutana ljubavi“. Ipak, godinama kasnije su neke pesme „procurile“ na internet, a jedna od njih je „Ašik Ajša“ koja je postala veoma slušana. Miladin Šobić je od tada jedan od najmisterioznijih muzičara u regionu, jer gotovo da niko nije znao gde je i šta radi, a razne priče o njemu su kroz medije dolazile do javnosti. Spekulisalo se da je postao monah, da je pastir i živi sam u planini, pa čak i da je preminuo. Informacija koja je medijima potvrđena od strane Šobićevog rođaka Vanje Radovanovića jeste da je 2013. godine Šobić doživeo moždani udar, koji mu je onemogućio komunikaciju. Iste godine dobio je i najveće priznanje Nikšića, nagradu „18. septembar“. Početkom 2014. godine, reizdati su njegovi albumu na kompakt disku, a celokupan prihod od njihove prodaje išao je u fond za njegovo lečenje. Godine 2016. dobio je Trinaestojulsku nagradu Republike Crne Gore za životno delo, a na dodeli te nagrade se pojavio. Šobiću je pošlo za rukom ono što je retko kome uspelo, a to je da ostavi dubok trag u muzici nakon samo dva izdata albuma. Oba albuma snimio je pre svoje 30. godine, a mnogi ga nazivaju „najvećom misterijom naših prostora“, kako zbog neverovatnog uspeha, tako i zbog njegovog iznenadnog i misterioznog nestanka iz javnog života.
