Kako je šabačka fabrika "Zorka" dobila ime
Moderna i po svojim kapacitetima u to vreme najveća fabrika jugoistočne Evropi...
Moderna i po svojim kapacitetima u to vreme najveća fabrika jugoistočne Evropi u oblasti hemije bila je u Šapcu. Hemijski gigant "Zorka" počela je da se gradi 1937. godine, a u pogon je puštena na Mitrovdan 1938. godine. Vlada kraljevine Jugoslavije donela je odluku da se gradnja ovog postrojenja vrši u Šapcu. Inicijativu za gradnju pokrenulu je društvo za hemijsku i metaluršku proizvodnju iz Praga. Bilo je ovo prvo jugoslovensko društvo za hemiju na deonice. Investirano je više od trideset miliona dinara tadašnjih. Kupili su od šabačke opštine oko osamdeset hektara zemljišta.
"Zorka" je vremenom postala simbol grada, sinonim za razvoj, uspeh i stabilnost. Sve do devedesetih kada je doživela sudbinu države. Kako se i šta dogodilo danas svoju priču ima svaki šapčanin. Ono što je pričama zajedničko jeste da je lopovluk uništio giganta i da za to niko nije odgovarao.
Ono o čemu se malo govorilo jeste ime. U godinama prosperiteta to je bila tema, dok je u godinama kolapsa tema postao krah. Nekako je ime društva, koje je dobilo po proslavljenom puku "Kneginja Zorka" koje je 1918. godine oslobodilo Suboticu, ostajalo u drugom planu. Malo se zna o kneginji Zorki. Istorija je bila škrta stranicama koje su o njoj govorile, a i narod često zna izučavajući svoju prošlost da selektuje šta će mu biti predmet interesovanja. Kneginja Zorka bila je jedno od dvanaestoro dece kralja Nikole Petrovića. Rođena je 1864. godine na Cetinju, a kum joj je bio knez Mihailo Obrenović.
Kneginja se školovala na Cetinju, a potom u Sankt Peterburgu gde su se školovala deca najuglednije ruske aristokratije. Nakon završene škole, vrća se na Cetinje i bavi se humanitarnim radom. Petra Karađorđevića upoznala je u Parizu, a 30. jula 1883. godine postala mu supruga. Kum na venčanju bio je ruski car Aleksandar III, a stari svat vojvoda Miljan Vukotić. U braku sa kraljem Petrom imala je petoro dece: Jelenu, Milenu, Đorđa, Aleksandra i Andreja. Nakon rođenja Andreja 1890. godine javili su joj se simptomi peritonita, bolesti kojoj tada nije bilo leka.
Prvobitno je sahranjena kod manastira Sv. Petra na Cetinju, a kada je sagrađena crkva na Oplencu, zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, preneta je u nju. Na Oplenac je preneta 15. marta 1912. godine i položena u prvu grobnicu do oltarske apside.
Nije dočekala da postane kraljica, ali je postala prva žena koja je dobila spomenik u Srbiji, postavljen je na Kalemegdanu. Spomenik je podiglo društvo "Kneginja Zorka", svečano je otkriven 3. juna 1926. godine. Delo je vajara Stamenka Đurđević. Vajar je tek iz drugog pokušaja zadovoljio kriterijume društva, prvobitni rad nisu prihvatili. Nakon postavljanja spomenik je predat na brigu predsedniku beogradske opštine.
Spomenik je posle Drugog svetskog rata uklonjen i pretopljen, a ulica Kneginje Zorke više nije nosila njeno ime. Šapčani nisu promenili ime svoje fabrike, verovanje je da je reč o neznanju koje je bilo veliki saveznik rukovodećuh kadrova našeg društva posle tog rata.
