PONOS ŠAPCA - HOR 66 DEVOJAKA
Jeseni, godine 1963. u šabačkoj Učiteljskoj školi "Dušan Jerković" rođen je omladinski ženski hor. Između časova i igre, između učenja i prvih mladalačkih šaputanja, buduće učiteljice okupljale su se oko svog profesora Branka Đurkovića — i pevale. Ne toliko zbog još uvek i nesanjanih umetničkih visina, niti aplauza evropskih koncertnih dvorana, koliko zbog želje svojih mladih godina da se iskažu u lepom i uzvišenom...
Učiteljska škola "Dušan Jerković" danas je Pedagoška akademija. Omladinski hor danas je — Hor "66 devojaka". Prošlost su potucanja po tesnim i prašnjavim učionicama posle, ili između časova. Ostala je pesma i velika, obostrana ljubav grada i njegovog hora. Devojke su ime svog grada pronele zemljom i Evropom — od Ajdovscine do sela Ševarica, od Beograda do Berlina, od Areca do Hamburga, od Langolena do Nerpelta. Aplauzi u učionicama, na peronima i kejovima, u halama, pod vedrim nebom...
... Grad se svom horu odužio podizanjem horskog studija — prostranih i svetlih prostorija koje su ubrzo postale stožer muzičkog zivota, svetilište pesme. Dometi Hora "66 devojaka" dali su stvaralačke impulse za rad Mešovitog hora, Dešjeg hora studija, organizacije Muziške omladine, Festival dečijih horova Srbije.
Prošlost i sadašnjost Hora ne mogu se odeliti. Kroz pevačku školu dirigenta Branka Đurkovića prošlo je više od šest stotina devojaka. One nisu bivše članice. Ona su snaga koja širom zemlje, u učionicama, fabrikama, na svim poljima rada i stvaralaštva, gradi i širi ljubav prema muzici, prema lepom. Svake školske godine Hor se ponovo rađa. Jedne članice napustaju mesto u klupama i horskom studiju, druge ih zauzimaju. Svakog septembra kreće se od pošetka. Iz dana u dan, iz večeri u veče, strpljivo, uz mnogo napora i odricanja..
