Deda tebe hlebom - ti dedu maljem
Senicid (ubijanje staraca) je u različitim vremenskim periodima i kulturama bio rasprostranjen u celom svetu...
Senicid (ubijanje staraca) je u različitim vremenskim periodima i kulturama bio rasprostranjen u celom svetu, pa postoje primeri kod američkih indijanaca koji su svoje zanemoćale ostavljali u šumama na (ne)milost divljim zverima, a beležen je i kod germanskih plemena, starih Grka i Rimljana, itd. U Japanu je postojao običaj “ubasute” koji je podrazumevao samo ostavljanje starih žena u planini, ili na drugom izolovanom mestu, gde su umirale same. U Švedskoj i drugim nordijskim zemljama i danas postoje predanja o mnogim lokacijama sa kojih su se stari bacali, ili su ih bacali, u smrt (ättestupa).
Marko Polo je izveštavao sa svojih putovanja preko Azije da postoji gerontocid uz kanibalističku praksu nakon ubijanja starije osobe. Po nekim tumačenjima ovaj običaj je postojao i kod starih Slovena jer “potomci imaju više prava na telo pretka nego crvi” (mada se za Slovene pre vezuje običaj spaljivanja, za šta je vezano i verovanje da onaj ko nije spaljen nakon smrti postaje “živi mrtvac” – vampir – “van-pir” – onaj koji nije zapaljen). Lapot nije bio obična eliminacija najstarijih već ritualni čin cele zajednice. Negde je sam čin izvršavalo i celo selo udarcima u glavu, ponegde samo naslednik domaćinstva. Često se na glavu postavljala proja ili pogača pre udarca sekirom ili maljem uz rečenicu: “Ne ubijamo te mi, ubija te ovaj hleb”.
Običaj ubijanja starijih prestajao je da se primenjuje i pre savremenog doba i zakona, i pre značajnijeg poboljšanja ekonomske situacije u lokalnim zajednicama. Razlozi za pojavu lapota nisu sasvim definisani. Najpoznatija pretpostavka svakako je ona ekonomska: u teškim društvenim prilikama kada se veoma teško dolazilo do hrane, svaka usta koja ne mogu da steknu hranu za sebe – bila su suvišna. Ovo je naročito važilo za nomadska društva gde su nemoćni usporavali i ugrožavali celu grupu. Kako je u oba slučaja reč o deci i starima, izbor je bio “logičan” jer bi bez dece bio i kraj cele zajednice.
Drugi razlog pojave lapota mogao bi biti težak život ljudi “koje smrt neće” i njihovih porodica. U ovom slučaju lapot je dobijao “sofisticiranija” objašnjenja: prekid muka starije osobe, ritualni rastanak sa svetom uz izvestan, kontrolisan kraj, kao i prenošenje simbolike glave porodice na naslednika, i to često uz učešće cele zajednice, itd.
