Iz šabačke štampe - Zasipanje bara
Autor: Ljubomir Pavlović (1865-1936), predsednik šabačke opštine - 5. april 1931.
U Šabačkom glasniku naveo sam da je Šabac imao, više bara, barskog zemljišta. Naveo sam da je od 1807-1809 god, regulacijom Kamička zapadni deo Šapca oslobodio vode tada na glasu šapčanin Jovan Manojlović. Ali preko svega toga ostalo je u Šapcu još bara. Ostala je velika Benska bara, jednolika, preko zime i s proleća pod vodom preko leta u ritovima, puna komaraca i drugih gadosti. Kad je 1904 i 1905 izvršena regulacija Šapca na Benskoj ćupriji, bara je presečena na dva dela, na baru oko parka i na baru ispod Karađorđeve ulice.
Obe su bare došle nekim čudnim slučajem u sredinu varoši, skoro su obe podjednake, a obe nisu u celosti ni opštinske ni privatne. Skoro u podjednakoj meri su privatne i opštinske. Ovo je vrlo važan fakat s kojim se mora računati pri nasipanju, pošto opština ne sme nasipati samo svoje bare a privatne ostavljati nego sve zajedno. Da se naspe bara oko parka treba 116000 m³ a da se naspe ona ispod Karađorđeve ulice 215000 m³, svega 331000 m³. Ovim nasipanjem dobilo bi se oko parka 41760 m², a ispod Karađorđeve ul. 110719 m², ukupno 184269 m². Od ovoga je opštinsko 93219m² a privatnih 91050 m². Od ovih opštinskih dobilo bi se čistih 51459 m², a ostatak otišao bi u ulice, parkove i skverove.
Nastaje pitanje kojim bi načinom mogli nasuti bare. Do danas mogla bi se javiti ova 2 načina. Nasuti ih bagerovanim savskim šljunkom ili čistom zemljom dovučenom sa strane. Šljunka ima u Savi dosta, treba ga bagerima izvaditi, do obale dovući i na nju izbaciti. Kod ovog načina imaju 2 teškoće. Bageri ne mogu raditi stalno i na jednom mestu, oni bi izbacivali šljunak rastureno i ne onako kao na niskoj desnoj strani. Izbagerovani šljunak, čim se iznese iz vode i postoji na zemlji cementira se i posle se mora razbijati. Ova organska mana i rasturanje po velikoj dužini čini da se mora begati poslugom šljunkom. Kad se obračuna pošto bi se izbagerovao, preneo i u baru sasuo 1m³ šljunka, nalazimo da treba 14 din.
Drugi način zasipanja bara bio bi dovučenom zemljom sa strane. Za ovaj cilj negde na Bećinom brdu, oko Letnjikovca treba kupiti 8 ha zemlje. Kota Šapca je 78:50 a Bećinog brda 85 m. pa kad se ta razlika u visini skine i svuče u bare, daće nam toliko zemlje da bi nam ispunio obe bare. Od Bećinog brda do bara postavile bi se šine i vagonetima zemlja bi se svlačila. Kada bi se dobili vagoneti i šine i namestili, kada bi se otkupilo i zemljište i uzeli radnici za kopanje 1m³ u bare izručene zemlje stajao bi 12 din. Otuda je ovaj način za preporuku i treba ga usvojiti.
Istina je da bi privatni morali platiti svaki svoj nasuti deo. I kad bi se to izvelo i naplatilo, kad bi se otvorili parkovi, skverovi i ulice, pa i to popunilo i kaldrmisalo, opštinsko i privatno čisto zemljište dobilo bi visoke cene. Opština danas nema nikakvog prihoda od toga zemljišta, a kad bi ga posle izvršenog nasipanja prodala po 25 din. od 1 m² dobila bi 1,300.000 dinara, dobila bi više od polovine izdatog novca na nasipanje svog dela.
Stati ne bi trebalo. Bare su ruglo Šapca, leglo zaraza, sramota pred putnicima i strancima. Treba ih sklanjati. Ko ih bude uklonio, daće Šapcu tip modernog grada.
