Priča o starom šinobusu
U izmaglici detinjstva u Šapcu bilo je bezbroj nezaboravnih pojava i doživljaja..
U izmaglici detinjstva u Šapcu bilo je bezbroj nezaboravnih pojava i doživljaja. Detinju maštu valjda je najviše uzbuđivao prizor koji se mogao videti samo za vedrih zimskih i prolećnih jutara, dok još nisu stasali kukuruzi i olistalo drveće. U daljini je promicalo, gotovo lebdeći, nešto srebrno. Šinobus od Klenka do Šapca. Nekad je, doduše, prolazila i ozbiljnija dizelka sa nekoliko vagon cisterni koja se lenjo vukla do do fabrike "Zorka", ali ona nije pobuđivala ni blizu toliko želja kao blještavo srebrni šinobus koji je ljude iz Srema dovodio i odvodio u Šabac. Seljaci duž pruge nisu nosili sat na njivu. Vreme su određivali po suncu, po zvonjavi (tamo gde još postoji crkva) ili po šinobusu. " Svako ko je jednom posetio čuveni "šabački vašar" imao je priliku da se susretne oči u oči sa ovom srebrnom dizelkom, čekajući da se rampa digne nadomak samog ulaza u vašarište. Prvo moje putovanje sa ovim šinobusom je trajalo satima (putovalo se do Banje Kovilače). Kad uđete u njega i udahnete onaj specifičan miris – kao da ste ušli u bajku. Možete da okrenete sedište i zagledate se u beskraj ravnice ili da s prvim saputnikom/sapatnikom nastavite priču koju ste juče, vi ili on, započeli s nekim drugim. Inače, JŽ serija 812 je dizel-motorni šinobus. Originalno je proizveden u Nemačkoj u fabrici “Duewag” i ranih 1950-ih su Jugoslovenske železnice odlučile da uvezu veći broj ovih vozila da bi ih koristili na lokalnim linijama. Prve garniture su bile crvene boje i stigle su 1955. godine, a do 1959. godine 40 je bilo u službi. S obzirom na to da su se dobro pokazale, JŽ su odlučile da preuzmu licencu i da se proizvode u fabrici “Goša” u Smederevskoj Palanci. Ovi šinobusi su bili srebrne boje, ukupno 270 ih je proizvedeno u “Goši” do 1969. godine i oni su doprineli smeni parnih lokomotiva na lokalnim vozovima. Konfiguracija 1A+2, kada su povezana dva motorna vagona tako da jedan vuče drugi kao vagon, bila je poznata kao JŽ 812/816. Prvi nadimak im je bio “Srebrna strela”, s obzirom na njihovu srebrnu boju. Imajući u vidu da je bio mnogo brži od parnih lokomotiva, ljudi na železnici su ga zvali “Zec”. Ali, s obzirom na njegovo nemačko poreklo, putnici su ga nazivali šinobus (Schienenbus), koje je bilo široko prihvaćeno među Jugoslovenima. . S obzirom na njihovu starost, JŽ 812 se zamenjuju novim ŽS 711 dizel-jedinicama. Danas, broj šinobusa je oko 30-ak (5-6 ispravnih) i većinom su smešteni u depoima Železničkih stanica. Iako šapčani odavno ne čuju više poznato kloparanje srebrnog šinobusa, negde u svima nama još živi ova bleštava dizelka i seća nas na neke druge "lepše" dane.
Foto/Oliver Heckmann/Printscreen
