Bunari u šabačkom kraju
Neko bi rekao da bunari nisu neka naročita zanimljiva tema o kojoj bi se nešto naširoko pisalo...
Neko bi rekao da bunari nisu neka naročita zanimljiva tema o kojoj bi se nešto naširoko pisalo. Tu smo da vas demantujemo, priča kako se nekada stanovništvo snabdevalo pijaćom vodom je itekako zanimljiva i vredna pažnje. I danas može se pronaći još po koji majstor — nurija, koji se bavi kopanjem bunara za vodu, kojih je sve manje po selima Mačve. Nadzemni delovi bunara su zidani i ograđivani opsegom i santračom, čija lepota je zavisila od imovnog stanja domaćinstva, a sa unutrašnje strane su podziđivani — da se ne bi obrušavali. U zavisnosti od načina zahvatanja vode, u Mačvi i Posavotamnavi postoje dve tipa bunara: na đeram i na čekrk. Bunari na đeram na vrhu imaju dve raklje, kroz koje je postavljena dugačka greda — đermuša, na čijem jednom kraju visi motka na koju je prikačena kofa (vedro) za zahvatanje vode, a na drugom — kamen. Težina kamena mora biti jednaka težini kofe (vedra) na suprotnoj strani motke, iznad bunara, tako da i dete može dohvatiti kofu i zahvatiti vodu iz bunara. M. D. Milovanović, kaže da su kolebe na drinskim adama imale ''plitke bunare za vodu, sa naherenim đermovima i izdubljenim drvenim koritima za napajanje stoke, koji su tako zaokruživali celinu pejzaža ovih kolebarskih dvorišta ograđenih pletenim vrbovim prućem, lesom''. S obzirom da su danas u Mačvi bunari na đeram veoma retki, treba sačuvati od zaborava i njihov stari sistem građenja. Bunari na čekrk u nadzemnom delu imaju kućicu pokrivenu nastrešnicom. Voda se zahvata pomoću čekrka, na kome je namotano uže, na čijem kraju se nalazi kofa. Danas su veoma su rasprostranjeni u Posavotamnavi i Pocerini.
Foto/Printscreen
