Ko kontroliše crkvene račune?
Prema istraživanju Insajder.neta, država Srbija je iz budžeta od 2002. o 2016 izdvojila najmanje 88 miliona evra za potrebe svih crkava i verskih zajednica...
Prema istraživanju Insajder.neta, država Srbija je iz budžeta od 2002. o 2016 izdvojila najmanje 88 miliona evra za potrebe svih crkava i verskih zajednica. Trošenje novca koji im je dodeljen iz budžeta moraju da pravdaju, ali istovremeno nemaju nikakvu obavezu da objavljuju izveštaje o tome kako troše i koliko zarađuju od, primera radi, verskih usluga kao što su krštenja, svadbe, pa i sahrane, za koje ne postoje zvanične "tarife", a u javnosti je malo poznato, primera radi, to da i SPC u vlasništvu ima najmanje jednu firmu.
Skromnost bi trebalo da bude glavna odlika sveštenika i ostalih verskih službenika. Istovremeno u zemlji s ogromnim brojem siromašnih, u kojoj nema dovoljno narodnih kuhinja, pa ni bolnica, crkve nisu uvek spremne da osude pojedince iz svojih redova koji se razmeću luksuzom.
Zakonskom regulativom je praktično dozvoljeno da crkve u najvećem delu same sebe kontrolišu. Od 88 miliona evra, koliko je prema našem istraživanju samo iz republičkog budžeta izdvojeno za crkve i verske zajednice od 2002. godine, deo novca odlazi na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje sveštenika i verskih službenika. Budžetska sredstva namenjena su i za podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu i Metohiji, ali i doprinos teološkom obrazovanju sveštenika, gradnji verskih objekata...
Koliko koja verska zajednica dobija opredeljnog novca iz budžeta zavisi od broja vernika. Budžetska linija 481, odnosno zajednička kasa, iz koje se finansiraju crkve, je ista ona iz koje se izdvaja za nevladine organizacije, sportska udruženja, političke partije, Crveni krst. Crkve i verske zajednice su često među onima koje dobijaju najviše novca iz ove linije. Crkve i verske zajednice u Srbiji pored toga što se finansiraju direktno iz budžeta, sredstva obezbeđuju i kroz donaciju i iz sopstvenih prihoda od raznih crkvenih i verskih usluga. Za te delatnosti crkva ima brojne zakonske olakšice. Tako prema Zakonu o računovodstvu iz 2013, ali i predhodnih zakonskih mera, crkve i verske zajednice nemaju nikakavu obavezu da objavljuju finansijske izveštaje.
Takođe, različitim poreskim zakonima oslobodođene su PDV-a i poreza na imovinu, uz ograničenje da se olakšice odnose na usluge i objekte koje imaju svrhu "bogosluženja". Šta sve tačno spada u "bogosluženje", zakon nije precizirao. Takođe crkve i verske zajednice finansiraju se i iz brojnih donacija, pri čemu donatori mogu biti oslobođeni "odgovarajućih poreskih obaveza".
Na osnovu dosadašnjih istraživanja dešavalo se i to da su među donatorima i javna i državna preduzeća. SPC ima svoje preduzeće, čiji je zvaniči vlasnik Patrijaršijski upravni odbor, a reč je o preduzeću Patrijaršijska dobra d.o.o, za proizvodnju i prodaju vina, suvenira i sličnih proizvoda.
Ono za šta vernicima ne trebaju ni novinari ni nezvanični crkveni izvori, što im je sasvim vidljivo i bez toga, jeste život njihovog parohijskog sveštenika. Kroz njega oni, najčešće, i prosuđuju o tome koliko je bogata crkva i kako upravlja svojim novcem. SPC o tome retko i šturo govori, ali na to pitanje „glasno ćuti” i država. Tokovi crkvenog novca ne podležu državnoj kontroli, a crkve i verske zajednice imaju pregršt poreskih olakšica. Princip odvojenosti crkve i države u našoj zemlji najdoslednije se poštuje upravo u finansijskoj sferi.
I u većini evropskih zemalja, kao i u SAD i Kanadi, crkve i verske zajednice samostalno upravljaju svojim finansijama, ali to ne znači da ih država ne kontroliše. U Srbiji, međutim, tokovi crkvenog novca gotovo uopšte ne podležu državnoj kontroli.
