Trava naša nekošena - i šta ćemo sad?
Kao što smo pisali I prošle godine prava "trava" u Šapcu ne gubi svoj suverenitet i njen lik ovde ne bledi iako na pomen njenog imena javljaju neke druge asocijacije...
Kao što smo pisali I prošle godine prava "trava" u Šapcu ne gubi svoj suverenitet i njen lik ovde ne bledi iako na pomen njenog imena javljaju neke druge asocijacije. Ovde ona nije potučena betonom i sivilom grada ovde je ova časna biljka na pravom mestu. Na većini mesta u gradu nam je do pojasa a tek je juče u gradski park uleteo traktor JKP suptilno lomeći sve živo od drveća do žbunova, strujnih ormara ne bi li stigao do trave. Nekada je to radilo samo par ljudi sa trimerima ali napretkom tehnologije tj. naprednom tehnologijom dobijamo nove načine urbanog košenja. Sledeće godine se verovatno može očekivati košenje minobacačkom vatrom sa Letnjikovačkog brda pošto Javno Komunalno preduzeće sledi doktrinu Ruskih snaga u Mariupolju pod sloganom “Da ni cvet ne ostane”.
Ali vratimo se na “travu”. Dobro ne na tu koju bi ste želeli, nego na onu običnu iz familije porodice "Pocaea" koja je vekovima neprikosnoveni gospodar livada i pašnjaka, a skoro (možemo sad reći I tradicionalno) i ponos našeg grada.
Ova biljka uvek se nalazila na usluzi gladnim životinjama i bila nezamenljiva za gladne vegetarijance tako da je aktuelna vlast u gradu definitivno je procenila da pored prvog forsiranja parka “Totalom”, pranja ulica u I odnošenja smeća u saobraćajnom špicu , uvrstila I znamenitost "Grad sa najvišom travom" u turističku ponudu. Ustvari zašto bi učesnici Survivor-a uopšte išli n a neka daleka ostrva, treba ih gurnuti u naš mali parkić, dati koricu hleba, praznu kanticu eurokrema I potrošiti kredit na telefonu, onda bi videli šta je pakao. Verovatno bi ih pronašao tek za 20 dana radnik Zavoda za Javno zdravlje (naravno iz želje da bude u centru pažnje svih pažnji) koji je krenuo u lov na strašnog krpelja koji proždire naše pse I malu decu.
U svakom slučaju ako krenete negde gde ima trave (a ima je svuda) ponesite: Gaće, pantalnone, čarape, patike, cipele, papuče, atlet-majicu, majica kratkih rukava, duks, džemper, rolku, jakna, kabanicu, ranac, lovačka pušku, pištolj tetejac 7,62 mm, britvicu, nož kuhinjski, konzerve pašteta i tunjevine Rio-mare, tegla maslina bez koščica, sir feta subotički, mleko obrano, sterilisano 2,8 posto mlečne masti, dva balona od 3 litre vode, jedna kisela Knjaz Miloš, litar vina suvog stonog, osamsto grama stišnjene šunke, dvogled, još jedne čarape, baterije, ispravljač za struju, laptop, ajpod, netbuk, mp3 plejer, paradajz, kompas, turpiju za nokte, koka kolu lajt, violončelo, pištaljku, šrafciger i heftalicu.
I tako sve dok gradski čobani u gumenim opancima šetaju gradskom upravom, ostatak nas može samo da čeka novu kišicu i priliku da se isti okliznu na tu istu travu sa nadom da će ostati u njoj neko duže vreme, što se nas tiče, najbolje zauvek.
Arhiva: 28. april
