Marko Štitarac - čovek za prlljave poslove Mičoša Obrenovića
Marko Štitarac je bio jedan od značajnijih učesnika u Prvom srpskom ustanku. Rođen je u selu Štitar, po kome je dobio nadimak...
Marko Štitarac je bio jedan od značajnijih učesnika u Prvom srpskom ustanku. Rođen je u selu Štitar, po kome je dobio nadimak. Njegovo prezime nije poznato. Bio je veran Milošu Obrenoviću, i često je ubijao ljude kojima Miloš Obrenović nije verovao. . Nosio je titulu Knez Mačve i Pocerine.Značajnu ulogu u obavljanju delikatnih zadataka u to doba imali su Miloševi momci, na čijem čelu je dugo bio Sima Milosavljević Paštrmac, čovek od Miloševog najvećeg poverenja. Momci su bili oružana pratnja zadužena prevashodno za njegovu ličnu bezbednost, ali ih je Miloš koristio i za uhođenje službenika Kneževske kancelarije i pojedinih nahijskih i knezova Narodne kancelarije. Najpoverljivije momke koristio je i za likvidacije svojih protivnika. Tako su, po njegovom nalogu, Marko Štitarac i Vule Gligorijević u junu 1816. godine, u vladičanskom konaku u Šapcu, ubili vladiku Melentija Nikšića.
Neki od ovih momaka, kao što su Vule Gligorijević, Marko Štitarac i Toma Vučić Perišić su, kao nagradu za izvršavanje ovakvih zadataka, dobijali važne položaje. Značajnu ulogu među kneževim momcima imali su kuriri. Oni su prenosili Miloševa tajna pisma poverenicima u inostranstvu, srpskim delegacijama u Carigradu i obrnuto. Bili su to veoma opasni zadaci. Objašnjavajući zašto je kuriru Risti Prendiću, šaljući ga na zadatak, dao 1.000 groša za trošak, Miloš je rekao: "Nije to mnogo, nije, ja će doći, ja ne doći".
Marko Štitarac je sahranjen u selu Pocerski Dobrić. Grob mu se nalazi pored temelja dobrićske crkve sagrađene 1827. godine na inicijativu Marka Štitarca, na mestu gde su Turci spalili dve prethodne crkve brvnare. U letopisu crkve u selu Dobrić, paroh ove crkve Dobrivoje Mandić zapisao je: "...ne zna se koliko je prva crkva služila, ali se zna da su je Turci zapalili. Docnije, narod je na istom mestu sagradio drugu crkvu i ova je služila sve do 1812. godine kada su je Turci zapalili i do temelja porušili.
Od tog vremena narod nije imao ovde crkve već je išao u obližnje crkve i manastire i to je tako trajalo sve do 1820. godine. Te godine, knez od Mačve i Pocerine, Marko Štitarac, putovao je sa svojim pandurima po kneževinama, pa kad se je vraćao svome domu u selu Varna, nanese ga put preko porte dobrićske crkve i tu na crkvenom zgarištu smotri nekoliko odraslijih čobančadi gde se gologlavi mole Bogu i kade tamjanom. Tada Marko reši da se na tom istom mestu sagradi nova crkva, koja je 1827. godine dovršena i od tog vremena služi sve do danas..." Selo Bogosavac je bilo raseljeno, pa ga je Marko Štitarac, po naredbi Jevrema Obrenovića ušorio
