Nekad Baštovanica a sada Veliki park
Nakon izgradnje konaka Jevrema Obrenovića na tom prostoru u prvo vreme nalazila se...
Nakon izgradnje konaka Jevrema Obrenovića na tom prostoru u prvo vreme nalazila se Jevremova baštovanica. Negde oko 1870. započela je izgradnja parka. Osmislio ga je opštinski inženjer Đorđe Bogatinčević 1885. godine: „Nekadašnjoj Praviteljstvenoj bašti koja je snabdevala voćem i povrćem konak Gospodara Jevrema, dodao je ozgo od ulice i ozdo od mrtve otoke po jedan pojas zemljišta i znalački ga zasadio.“
Krajem 1927. godine, povela se debata o značaju parkova za grad. Predsednik opštine u to vreme, Janko Jovanović imao je mišljenje po kome „park ne treba samo tako sagraditi da se po njegovim lejama šeta, već treba ostaviti veliki prostor u njemu i za sedenje i igranje raznih igara“. Za izgradnju parkova i njihovo ureženje, budžetom iz 1928. planirano je 500.000 dinara da se podigne moderna staklara i dom za baštovana. Odluka o uređenju parkova ipak doneta je tek 1936. godine. Već početkom 20. veka park je bio sličan današnjem i važio je za lepše u Srbiji.
U parku nalaze se tri biste: Kneza Ive od Semberije, Koste Abraševića i Janka Veselinovića.
U parku je 1936. godine na Vidovdan, postavljena bista Janka Veselinovića. Bistu je polon šabačkoj opštini od strane Udruženje Podrinaca u Beogradu. Udruženje je bistu „izradilo u dva primerka“. Jedna je postavljena na Kalemegdanu u Beogradu. Puno ljudi i viđene zvanice bili su prisutni na otkrivanju biste. Na otkrivanju biste pojavili su se izaslanici kralja Petra Drugog, rodbina Janka Veselinovića, predstavnici Ministarstva prosvete i Drinske banovine, predstavnici kulturnih i prosvetnih udruženja, kao i brojni poštovaoci njegovog dela. Bistu je usled bolesnog predsednika Odbor Ljube Pavlovića, otkrio učitelj Milan Šarac. Episkop šabački Simeon sa proteojerejima Maksimom Savićem i Glišom Babovićem osveštao je bistu. Prisutnim obratili su se predsednik šabačke opštine Ilija S. Popović, vajar Periša Milić, dr Miloš Moskovljević, posebno uzbudljiv govor održao je Jankov đak, starac Radojica Milosavljević iz Glogovca.
Spomenik Kneza Ive od Semberije podignut je 1937. godine, trideset i tri godine nakon što je na inicijativu profesora Šabačke gimnazije Todora Radivojević osnovan 1904. godine, kada su prikupljeni prvi prilozi. Postavljanje ovog spomenika prati jedna zanimljiva prča koja ukazuje da smo do danas nažalost zadržali neke manire. Naime, tadašnji „Šabačkog glasnika“ piše da je u sklopu obeležavanja stogodišnjice Šabačke gimnazije, izaslanik „Njegovog Veličanstva Kralja brigadni general g. Milan Kostić otkrio je bistu kneza Ive od Semberije“, a posle osvećenja „direktor gimnazije g. Donković govorio je o istoriskom značaju kneza Ive Kneževića kome se učenici i nastavnici Šabačke gimnazije odužuju ovim spomenikom...“, možda se ovako planiralo, ali ovo se nije dogodilo. Šta se zaista zbilo toga dana, zabeležio je Radivoje Marković u tekstu posveženom knezu Ivi od Semberije.
U svom tekstu Marković kaže da se grad na skroman način odužio čoveku koji ga u prvim danima slobode mnogo zadužio. Naveo je da je proces pokrenuo odbor koji je osnovan još 1904. godine i da je delo beogradski vajar Dušan Jovanović. Ono što je zanimljivo, a o čemu je pisao jeste da se prilikom otkrivanja spomenika, dogodilo nešto neočekivano. Naime, u okviru prepodnevne proslave stogodišnjice Šabačke gimnazije profesor Beogradskog univerziteta Pavle Popović osudio je ošto prosvetnu politiku tadašnjeg režima. To je za rezltat imalo, da se nije pojavio ni jedan zvaničnik na popodnevnu svečanost otkrivanja spomenika kneza Ive. Odbor se našao u problemu, nisu imali kome da predaju spomenik. Među okupljenima pronašli su opštinskog odbornika, abadžiju Marka Firaunovića i zamolili ga da u ime Šabačke opštine, preuzme spomenik na čuvanje kakav je tada bio red i običaj. Zatečen svim što se dešava, neuk čovek Firaunović je pored spomenika održao kratak govor. Tada je govorio približno ovako: Jadni kneže Ivo, kao siromah si umro, te tebi siromahu ni danas nema ko da primi spomenik. Kada nema nikoda i neće niko od pozvanijih, evo, primiću te ja, siromah kao što si bio i ti.
