Škola koju su gradili nastavnici i učenici
Pre nego započnemo priču o ovoj šabačkoj osnovnoj školi vredelo bi pomenuti i heroinu čije ime nosi ova ustanova...
Pre nego započnemo priču o ovoj šabačkoj osnovnoj školi vredelo bi pomenuti i heroinu čije ime nosi ova ustanova, naravno reč je o Nati Jeličić. Rođena je 21.12.1923. godine. Posle osnovne škole završila je krojački zanat. U ilegalni rad se uključila još prvih dana rada na organizovanju ustanka. Nije imala ni punih 17 godina kada je postala član Saveza komunističke omladine. Za člana Komunističke partije Jugoslavije primljena je u proleće 1941.godine. Organizovala je prikupljanje i slanje paketa drugovima u logorima u Šapcu i na Banjici, kao i porodici izginulih partizana i saradnika narodnooslobodilačkog pokreta. Mačvanski partizanski odred je likvidiran, pa je Nata kratko boravila u Bosni. U Šabac je jedino ona vraćena na ilegalan rad. Njeno ilegalno ime bilo je Zora. Povratkom iz Bosne živela je na oprezu. Spavala je van kuće, menjala prebivališta, a 1944.godine, našla je bezbedno mesto u Majuru.
U Majuru je 26.4.1944.g. bila na tavanu štale Rada Vidojevića. Tog dana žandari su opkolili štalu, a ona je aktivirala ručnu bombu i legla preko nje. Imala je samo 20 godina.
Posle Drugog svetskog rata, razvoj grada Šapca je išao u tom pravcu, da se stanovništvo, pa prema tome i broj dece uvećavao, tako da su postojeće osnovne škole bile pretesne da prime sve polaznike u školu. Rat, siromaštvo, spaljen grad i nerazvijena industrija učinili su, da se dugo vremena ništa nije moglo preduzeti. 1958.godine na inicijativu tadašnjeg Socijalističkog saveza, na zborovima birača doneta je odluka da se grade dve škole i to: ”Laza Lazarević” i ”Nata Jeličić” Početak gradnje školske zgrade bio je 1959. godine, na današnjoj lokaciji, koja je bila neuređena i neraščišćena i koja se tada zvala „Partizanske bašte“. U okolini su se nalazile stare i oronule kuće, magacini, svinjci, klozeti, đubrišta, zapuštena dvorišta i ostaci groblja, gde je bio sahranjen i znameniti rodoljub knez Ivo od Semberije. Ovaj teren zahtevao je potpuno raščišćavanje i uređenje dvorišta i prilaza školi. Škola je počela sa radom 1. septembra 1960. godine, a svečano otvaranje obavljeno je u oktobru mesecu, kada je predsednik opštine predao školu na upravljanje prvom vršiocu dužnosti direktora, Ivanu Antoniću. Od 16 učionica korišteno je 11, dok su ostale prilagođene za druge namene. Petog septembra primljeni su prvi učenici. Prva sednica Nastavničkog veća održana je u školi Vuk Karadžić. Veliki doprinos na uređivanju dvorišta, sportskih terena i prilaza, dali su učenici, koji su sa oko 70.000 radnih časova uz pomoć Đoke Petrović, tadašnjeg nastavnika fizičkog vaspitanja, zadivili sve u gradu. Nije ni čudo, oni su gradili svoju školu i uređivali svoje dvorište. U prvoj godini rada škole upisano je 1147 učenika, a završilo 1117.
