Mala istorija železnice u Šapcu
1910. godine puštena je u saobraćaj i pruga uzanog koloseka Šabac-Banja Koviljača, koloseka 0,76 m, duga 54 km, čiju je gradnju finansirao Podrinski okrug...
1910. godine puštena je u saobraćaj i pruga uzanog koloseka Šabac-Banja Koviljača, koloseka 0,76 m, duga 54 km, čiju je gradnju finansirao Podrinski okrug. Minijaturni voz na ovoj relaciji bio je uvek pun putnika i stoke i kretao se brzinom od 20 kilometara na sat. Pruga je ukinuta 1950. godine. Odmah po oslobođenju, 11. novembra 1918. godine, počela je radi Podrinska okružna železnica. Na pruzi Šabac-Banja Koviljača privremeni saobraćaj uspostavljen je 16. novembra 1918. godine, a redovan svakodnevni saobraćaj na ovoj liniji, jednom dnevno u oba pravca, uveden je 15. maja 1920. godine. Veliki interes Šapca i okoline bio je da se izgradi drumsko-železnički most preko Save. Zahtev je istaknut 1919. godine, projekat izrađen 1922. a gradnja je počela 1923. godine. Most je završen i pušten za drumski saobraćaj 15. jula 1923. Izgradnjom železničkog kraka Šabac-Klenak u dužini od četiri kilometra i postavljanjem železničkih tračnica, most je osposobljen za železnički saobraćaj i osvećen 31. maja 1934. godine, da bi 3. juna preko njega prešao šetni voz, a odmah za njim dvorski, kojim je doputovao kralj Aleksandar sa pratnjom. Time je otvoren redovni železnički saobraćaj na pruzi Ruma-Šabac.
