Letnjikovac, od letovališta do vrtića za jedan vek
Teška zdravstvena situacija dovela je do toga, da se 1. avgusta 1906. godine, od strane opštine otvori letnjikovac za slabunjavu decu...
Teška zdravstvena situacija dovela je do toga, da se 1. avgusta 1906. godine, od strane opštine otvori letnjikovac za slabunjavu decu. U periodu pre Veliko rata, kao "dečji dnevni sanatoriji", u Srbiji su postojala svega tri letnjikovca: kraj Topčidera, kraj Kragujevca i u Šapcu. Letnjikovac u Šapcu, od osnivanja, bio je pod ingerencijom Društva za čuvanje narodnog zdravlja, koje je formirano tri godine pre letnjikovca, odnosno 1903. Godine. Ciljem sa kojim je deuštvo osnovano i za koji je radilo jeste da u zdravstvenom segmentu poboljša prilike kod našeg naroda. Postojalo je i radilo gotovo četiri decenije, odnosno do 1940. godine. U izveštaju Mare Gligorijević, tadašnje upravnica Letnjikovca pisanom 1910. Godine Društvu za čuvanje narodnog zdravlja vidi se jasno veliki doprinos rada poboljšanju stanja. Upravu Društva obaveštava o telesnom, mentalnom i opštem zdravstvenom napretku dece koji je postignut. Naredna decenija donela je Srbiji tri rata, grad je opustošen, velika stradanja i nevolje odnele su sa sobom i informacije o radu Letnjikovca. Prve naredne informacije datiraju iz 1920. godine kada je Mesni odbor za čuvanje zdravlja uz pomoć ministarstva i opštine obnavljaju rad.
Podigli su stalni paviljon koji je delom bio otvorenog tipa, a delom zatvoren staklom. Naredne godine urađeno je dosta, podignut je paviljon, vila, kupatilo i bunar, zasađen park. Pišu tada novine da je i „ prosečene staze i iskopane leje za cveće i povrće, a sada se podiže jedna lepa senica i venjak za decu". Te godine primljen je veći broj siromašne dece, ali je vršen prijem i onih koji su bili u mogućnosti da plate. Plaćalo se četiri dinara dnevno za dete, a uplata se morala vršiti deset dana unapred. Period uspešnog rada polako je ostajao iza i na pragu nove decenije postojali su veliki problemi. Stoga se 1930. godine donosi odluka da se zbog visokih troškova prevoza, rizika prevoza dece kada je loše vreme, činjenice da mnoga deca ne dolaze kada je loše vreme, a kući nemaju šta da jedu, te se na taj način gubi efekat postignut u ustnovi, Letnjikovac pretvori u internat. Električno osvetljenje uvedeno je 1934. godine, a tada se pokreće akciju za izgradnju jedne veće zgrade- sanatorijuma. Taj posao išao je jako teško, iz novinskog izveštaja vidi se da je 1936. godine na Letnjikovcu bilo dve manje barake u lošem stanju i jedna velika, koja se takođe nije mogla pohvaliti dobrim stanjem.
Ratni vihor koji je po drugi put pogodio svet učinio je da ratna siročad budu prvi stanovnici Letnjikovca posle Drugog svetskog rata. U leto 1946. godine Dečiji dom iz Banje Koviljače preseljen je na Letnjikovac, tu su zmeštena deca iz svih delova Srbije, kao i iz Bosne. Kao letovalište počinje da radi 1948. godine kada ga posećuju prve grupe pionira. Namenjen je bio uglavnom siromašnoj deci koja su letovala besplatno. Tada dolazi do perioda u kome nema podataka o Letnjikovcu, sve do 1954. godine i teksta u Glasu Podrinja, gde se navodi kako Letnjikovac propada. Upravo te godine Letnjikovac se renovira. Sa željom da se prostor vrati deci i uredi po njihovoj meri nastavlja se sa sređivanjem. Iz najave za sezonu 1957. godine vidi se da je Letnjikovac posedovao, zabavni vrtić sa klackalicama, ljuljaškama, vrteškom, ringišpilom, biciklima. Sređena je i terasa, opremljena novim nameštajem i suncobranima, a nabavljeni su i potrebni rekviziti za stoni tenis i šah. Najavljena je izgradnja terena za košarku, fudbal i odbojku. Nastavilo se i 1959. godine sa radovima, a već naredne godine postaje zanimljiv i za decu van Šapca. Tada na Letnjikovac dolazi trideset malih Makedonaca na letovanje, a isto toliko mališana iz Šapca odlazi na Ohridsko jezero na letovanje.
Šezdesetih je bio atraktivno letovalište, ali već 1962. godine pokreću se zborovi na temu da li Letnjikovac treba da postane izletište ili da ostane isključivo dečije letovalište. Velika konkurencija letovališta na planinama i moru, dovela su do toga da se u sedmoj deceniji postojanja nađe u krizi i da Letnjikovac postaje deo preduzeća koje se bavi ugostiteljstvom. Akcija da se vrati deci pokrenuta je 1970. godine. Vražen je deci pola decenije kasnije 1975. godine. Centar za društvenu brigu o deci "25. maj" obavezao se da organizuje rekreativnu nastavu za učenike šabačkih osnovnih škola i druge vidove dečije zaštite. Naredne četiri godine Centar je u značajnoj meri poboljšao uslove. Izgradili su nov paviljon, adaptirali stakleni paviljon, uradili elektro mrežu i zelene površine. Organizovane su jednodnevne i šestodnvne rekreativne nastave u devet smena.
Sa ulaganjima se nastavilo krajem 1985. godine kada je izgraženo sportsko igralište, urađena drenaža i rekonstruisana vodovodna mreža. Organizovale su se rekreativna nastava, političke škole i povremeni boravci. Od prvobitne namene, ostalo je samo ime. Kriza devedesetih i ratovi devastirali su puno toga. Ipak 1992. godine Predškolska ustanova "Naše dete" bila je pokretač akciju da se Letnjikovac vrati deci pod sloganom: "Vratite nam ono što su vama uzeli". Da Letnjikovac postane šabački Diznilend ostala je samo ideja. Inflacija i koline izbeglica opet su sve stopirale. Letnjikovac je u to vreme u više navrata bio domaćin predškolcima i vaspitačima iz Vukovara.
Skupština opštine Šabac donosi odluku 1997. godine da 2,7ha od ukunih 9,5ha koliko je pripadalo Letnjikovcu, da za podizanje odeljenja osnovne škole „Stojan Novaković“.
Danas tim prostorom od nekih šest hektara i pet objekata gazduje Predškolske ustanove "Naše dete". Ono što je na sramotu i stid svih sigurno jeste činjenica da se 2006. godine nije obeležio vek postojanja i iskoristila priča da se zvanično ispriča ova priča i na dostojanstven način sačuva od zaorava.
