Šabački dobošar
Jedna od retkih fotografija vezana za naš grad je svakako ona koja prikazuje...
Jedna od retkih fotografija vezana za naš grad je svakako ona koja prikazuje dobošara sa kraja dvadestih godina prošlog veka. Kao i svi gradovi u Srbiji i Šabac je imao svog dobošara. Doboš se u početku koristio kao signalni instrumenti u vojnoj službi (značari). U civilnu upotrebu ušao je u prvoj polovini 18. veka, kao vid komunikacionog sredstva organa vlasti prema javnosti koja je u većoj meri bila nepismena. Dobošari su bili opštinski službenici sa stalnom platom, bili su pismeni, prodornog i jasnog glasa i po potrebi su govorili jezike sredine. Oni su udaranjem u doboš okupljali stanovništvo na tačno određenim lokacijama rečima: „Daje se na znanje” i tada glasno čitali naredbe i obaveštenja vlasti, oglase i reklame privrednog tipa i lične oglase. Čitanje bi završili rečima: „Javljeno!”. Značaj dobošarskog posla u svakodnevici ljudi bio je veliki, posebno u manjim sredinama gde je protok informacija bio ograničen. Dobošari su među prvima saznavali novosti, ali su i prvi bili na udaru eventualnog besa javnog mnjenja prema sadržaju neke vesti. Ovo je u velikoj meri uticalo na društveni položaj dobošarske službe, jer je njen značaj za svakodnevni život stanovnika, prevazilazio stvarne ingerencije njihovog službeničkog mesta. Stoga je dobošarsko zanimanje ušlo na posredan način u govorni jezik (otići na doboš, bubnjevi rata i sl.), pesme, lepu književnost, usmeno predanje i do danas nije izgubilo na aktuelnosti, iako je njegov pravi smisao i značaj vremenom zaboravljen.
