Autobusi i cipele "sedmojulke"
Na pomen "7.Jula" mi šapčani se neizostavno setimo plavo belih autobusa, vozača obučenih u plavo, konduktera sa mašinicama i popularnih cipela "sedmojulki"...
Na pomen "7.Jula" mi šapčani se neizostavno setimo plavo belih autobusa, vozača obučenih u plavo, konduktera sa mašinicama i popularnih cipela "sedmojulki". Krajem osamdestih godina „7. Juli“ imao je oko 1.300 zaposlenih, sa „flotom“ od stotinu autobusa i linijama širom Jugoslavije ali i Evrope, kao i šezdesetak kamiona. Bili su među četiri najveća autoprevoznika u državi. Međutim, kriza je učinila svoje, a poseban pečat dala je tranzicija. U dobro opremljenoj remontnoj radionici „7. Juli“ je imao 22 kanala, a na spisku imovine su još bile i kovačnica, benzinska pumpa, pogon u Ribarima koji je zapošljavao 20 radnika, zatim autobuske stanice u Šapcu i Bogatiću…Svojevremeno najveći prevoznik zapadne Srbije, „7. juli“, u martu 2007, prodat privatnom vlasniku. U medjuvremenu "uspešna privatizacija" učinila je da na mestu ovog bivšeg preduzeća ništa ne ostane. Pokradena je hala sa rezervnim delovima, lakirnica, radionica za akumulatore i tapaciranje, vrata, prozori, čitav restoran sa opremom za 150 mesta. Ukupan dug za zaostale plate radnicima iznosio je 97,3 miliona dinara, dok je vrednost pokradene imovine procenjena na 123 miliona dinara. Zanimljiva je i činjenica da policija prosledila 35 krivičnih prijava za krađu, ali da javno tužilaštvo nije našlo da u tome ima elemenata za gonjenje, niti je Ministarstvo pravde ikada odgovorilo na pitanja šta se događalo sa ovim preduzećem i kako su kršeni zakoni. Sve u svemu, plavih autobusa sa natpisom "7 Juli" nema više, ostaje samo žal za nekim drugim vremenima i verovatno boljim ljudima koji su živeli u njemu.
