Zaostavština za budućnost
Živela je samo 25 godina, a Šapčanima ostavila dovoljno da je pamte duže od veka. Bila je nepismena, ali je shvatila značaj obrazovanja...
Živela je samo 25 godina, a Šapčanima ostavila dovoljno da je pamte duže od veka. Bila je nepismena, ali je shvatila značaj obrazovanja. Stana Milanović, rođena je u porodici Ostoje Filipović, šabačkog trgovca, 1867. godine. Pored Stane Ostoja je imao i sina, Stanka Ostojića, koji je prezime uzeo po očevom imenu. Nažalost, ni jedno od njih dvoje nije dugo poživelo.
Bila je udata za trgovca Mijata Milanovića, sa kojim nije imala dece. Stanko je umro prvi ostavivši sav imetak sestri. Stana je u svom testamentu izrazila želju da njen muž do smrti uživa u njenom imanju, a kada i on umre da sve upotrebi za zidanje jedne Više ženske škole u Šapcu, na kojoj će stajati natpis „Zadužbina Stanka Ostojića iz Šapca i njegove seste Stane, supruge Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca“.
Stana je umrla ubrzo po sastavljanu testamenta, 1891. godine. Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije donosi odluku da 1904.godine u Šapcu počne sa radom Viša ženska škola. Kako je opština trebala da obezbedi prostor, za ovu namenu je opredeljena Milanovića kuća u ulici Kralja Aleksandra. Na školi je, po Staninoj želji stajala ploča sa natpisom o zadužbinarstvu.
Škola je u tom prostoru radila sve do Prvog svetskog rata.Tokom rata uništen je veći deo nepokretne imovine iz Fonda Stane Milanović, pa i kuća u kojoj je bila Viša ženska kola. Novačni deo zaostavštine je sačuvan.Sredstva iz Fonda kasnije su iskorišćena za izgradnju internata Podrinske učiteljske škole, koja je u Šapcu radila od 1925. godine. Internat je podignut tokom 1933. i 1934. godine. Zgrada nekadašnjeg internata postoji i danas i u njoj je smeštena Ekonomsko – trgovinska škola, koja od 2017. godine nosi ime Ekonomska škola „Stana Milanović“. Nažalost, mnogi do tada za ovu veliku ženu nisu ni čuli. Nešto kasnije mural sa Staninim likom ukrasio je i stambenu zgradu pored škole.
O Staninom životu malo se zna. Ostao je sačuvan njen testamen:
„Znajući da svaki, ko se rodi, mora umreti, i želeći da moje imanje posle moje smrti upotrebi se na dobrotvorne celji, što je i želja mog jedinog brata Stanka Ostojića biv. trg. bila, od koga sam to imanje i nasledila, ja hoću da učinim poslednju naredbu o upotrebi toga imanja moga, pa prizvavši potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti imanje ovako upotrebi se kao što ću ovde zapisati.
Ja imam kuću i plac u Šapcu do Stane Ostojićke, Sime Trojanovića i ulice, magacin u Šapcu kraj Save i zemlju u Belotiću, koju je moj brat kupio kao imanje braće Gligorića, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome mužu dao u radnju, kao i četiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome mužu za miraz.
Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviću, hoću da do svoje smrti uživa moj muž Mijat, a čim ja i moj muž umremo, hoću da to imanje upotrebi se na zidanje jedne Više ženske škole u Šapcu, koja će imati natpis: Zadužbina Stanka Ostojića iz Šapca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca”
