Ko je bio Dragan Srnić Padobranac
Rođen je 13. avgusta 1912. u selu Draginje, kod Šapca. Bio je najstariji sin u porodici Nikole i Jelene Srnić, koji su imali još trojicu sinova – Momčila „Mošu“, Mihaila „Miću“ i Dušana...
Rođen je 13. avgusta 1912. u selu Draginje, kod Šapca. Bio je najstariji sin u porodici Nikole i Jelene Srnić, koji su imali još trojicu sinova – Momčila „Mošu“, Mihaila „Miću“ i Dušana. Njegov otac Nikola je bio obućar u Šapcu, a Dragoslav je rođen ratne 1914. godine u narodnom zbegu od austrougarske najezde u blizini sela Draginja.
Osnovnu školu i nižu gimnaziju je završio u Šapcu, a potom je učio tipografski zanat. Još kao kalfa, počeo je da izražava simpatije prema radničkom pokretu. Izvesno vreme je bio zaposlen u Novom Sadu, a potom je 1932. godine prešao u Beograd. Zbog revolucionarnog rada, 1936. godine je bio proteran iz Beograda u Šabac. Ubrzo se vratio u Beograd, gde je ilegalno živeo.
Kao simpatizer Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), odlučio se da ode u Španiju i da se tamo bori za odbranu Španske republike i protiv fašizma. Početkom 1937. godine je pokušao da preko Dalmacije ode u Španiju, ali je bio uhapšen u Splitu i stražarno sproveden u Šabac, koji mu je bio određen kao prinudno mesto boravka. Potom je ilegalno dolazio u Beograd, gde je bio ponovo uhapšen i osuđen na zatvor.
Posle izdržane kazne, nastavio je sa radiom u sindikalnim ogranizacijama grafičkih radnika i učestvovao je u organizacijama štrajkova. Kao već istaknuti radnički borac, 1939. godine primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Kao grafički radnik, dobio je partijski zadatak da radi na organizaciji ilegalne partijske štamparije, u kojoj su se štampali „Proleter“, „Istorija SKP(b)“ i drugi partijski materijali. Kad je, u avgustu 1940. godine, štamparija bila otkrivena, među brojnim uhapšenim komunista našao se i Dragoslav. Nekoliko meseci je proveo u istražnom zatvoru, trpeći policijsku torturu prilikom isleđivanja. Početkom 1941. godine bio je oslobođen optužbi i ponovo proteran u Šabac.
Neposredno pred početak Aprilskog rata, 1941. godine Dragoslav je došao u Beograd, gde ga je zatekla okupacije zemlje. Posle napada Nemačke na Sovjetski Savez, 22. juna i početka masovnih hapšenja komunista u Beogradu, morao je da pređe u Obrenovac. Potom je došao u Šabac, gde se odmah aktivno uključio u rad na organizovanju ustanka.
Polovinom jula 1941. godine, bio je jedan od prvih boraca Mačvanskog partizanskog odreda. Već u prvim borbama istakao se hrabrošću, zbog čega je polovinom avgusta, posle pogibije Voje Radosavljevića Buđonija, postavljen za komandira Druge čete.
Učestvovao je u svim akcijama odreda na području Mačve i Podrinja. Bio je omiljen kod svojih saboraca. Pošto je nosio radnički kombinezon, svi su mislili da je on ruski padobranac, o kome se tih dana pričalo da se spustio u okolini, pa je zbog toga dobio nadimak „Padobranac“.
Jake nemačke snage, 5. septembra 1941. godine, krenule su da se probiju prema Loznici. Dragoslavljeva Druga četa tada se nalazila na položaju na putu Šabac—Loznica, između sela Štitara i Slepčevića. Nemci su strahovito napali i razvila se teška borba. Borci su izvesno vreme odolevali nadmoćnijem neprijatelju. Da bi sačuvao četu, Dragoslav je naredio povlačenje na pogodnije položaje. Tada je sam uzeo puškomitraljez i štitio povlačenje svojih boraca i u toj borbi poginuo.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 7. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.
