"Šabački soko" Milutin Mišković
Milutin Gr. Mišković (1864—1934), generalštabni pukovnik srpske kraljevske vojske i organizator „Sokolskog pokreta“ u Kraljevini Srbiji...
Milutin Gr. Mišković (1864—1934), generalštabni pukovnik srpske kraljevske vojske i organizator „Sokolskog pokreta“ u Kraljevini Srbiji (1882—1918). Rođen je 1864. godine u Šapcu. Bio je pešadijski pukovnik srpske kraljevske vojske, i veoma zaslužan za razvoj fizičke kulture ne samo u Kraljevini Srbiji, već i na širem „srpskom etničkom prostoru“ (u Osmanskoj Turskoj i u Austrougarskoj). Kao mlad poručnik oženio je 1890. godine Jelenu Ilić (1873—1965), koju je upoznao preko kraljice Natalije Obrenović (1859—1941), čija je ova bila štićenica (od 1884. godine). Jelena je bila ćerka Savke Piroćanac (1852—1884) i generalštabnog majora Mihaila Ilića (1845—1876), inače dobrog prijatelja njegovog oca pukovnika Gruje Miškovića (1825—1880).
Posle pogibije Mihaila Ilića, njegova udovica Savka se udala za kapetana Pavla Jurišića – Šturma (1848—1922), koji je usvojio malu Jelenu. Ovim brakom sa predstavnicom ugledne porodice, Milutin je obezbedio sebi bolji položaj i dobru vojnu karijeru. Milutin Mišković je obavljao posao odgovornog urednika časopisa „Ratnik: list za vojne nauke, novosti i književnost“ (Beograd), koje izdaje Ministarstvo vojno, a uređuje Istorijsko odeljenje Glavnog generalštaba. Urednik je bio od Knjige 56, Sveska 4(1904) do Knjige 67, Sveska1(1909), kada će ga kao odgovorni urednik zameniti generalštabni major Živojin Krstić. Završio je 15. klasu Nižu školu Vojne akademije u Beogradu (1882—1885). Između ostalog bio je ordonans oficir NjKV kralja Aleksandra Obrenovića (1876—1903). Takođe, bio je državni pitomac u Austrougarskoj monarhiji (nem. Österreichisch-Ungarische Monarchie: 1867—1918), a po povratku iz inostranstva u Beograd, nastavio je školovanje na Višoj školi Vojne akademije sa 2. klasom (1888—1890). Svojim autoritetom i zalaganjem doprineo je osnivanju velikog broja gimnastičkih društava u Srbiji. Za fizičko vežbanje vezan je od svojih najranijih dana. Kao đak vežbao je gotovo deset godina u „Beogradskom društvu za gimnastiku i borenje“ (osnovano je 26. decembra 1881. godine), koje je osnovao dr Vladan Đorđević (1844—1930). Kasnije je nastavio vežbanje u „Dušanu Silnom“. Na predlog Vojislava V. Rašića (1869—1943) „Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje“ na skupštini održanoj 7. aprila 1891. godine prihvatilo je sveslovensku sokolsku ideju i promenilo naziv u Beogradsko gimnastičko društvo „Soko“.
Ovim činom društvo je sa zastarelog nemačkog, prešlo na naučno utemeljen češki sistem vežbanja. Deo članstva na čelu sa advokatom Jovanom Stojanovićem istupio je iz društva i 22. novembra 1892. godine osnovao Građansko gimnastičko društvo „Dušan Silni“. Koje je nastavilo da sledilo tradicije nekadašnjeg „Beogradskog društva za gimnastiku i borenje“ i radilo je po njegovim načelima. Mišković se priklonio ovom društvu tzv. „Dušanovaca“, pa je čak bio i njegov predsednik (1902—1909). Od 1902. godine obavljao je funkciju predsednika Savezne uprave viteškog društva „Dušan Silni“, na kojoj je ostao kao počasni predsednik posle prestanka svog aktivnog rada. Lično se angažovao u osnivanju „Državne gimnastičke škole“ u Beogradu, čiji je zadatak bio spremanje nastavnika za gimnastiku. Škola je počela sa radom maja 1908. godine. U to vreme generalštabni potpukovnik Milutin Mišković bio je član Upravnog odbora Gimnastičke škole. Radio je na osnivanju srpskih gimnastičkih društava izvan Srbije.
