Noćno bdenje Dragiše Penjina
Poznati pesnik i novinar Dragiša Penjin rođen je u Klenku, selu nadomak Šapca, na suprotnoj, levoj obali Save, 3. septembra 1925. godine...
Poznati pesnik i novinar Dragiša Penjin rođen je u Klenku, selu nadomak Šapca, na suprotnoj, levoj obali Save, 3. septembra 1925. godine. Imao je samo 15 dana kada su se njegovi roditelji, prebrodivši čamcem široku Savu, nastanili u šabačkom Kamenjaku. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu i, pred rat, započeo studije veterine u Beogradu, ali ih je morao prekinuti. Rat je prekinuo i njegovo bezbrižno odrastanje i stasavanje. Već na samom početku, bio je učesnik po zlu čuvenog krvavog marša od
Šapca do Jarka. Još jedan ratni događaj trajno je obeležio i opredelio Penjinov život. Sa drugovima iz Šabačke gimnazije, četnici su ga oterali u Banju Koviljaču, gde je 10 dana radio na kopanju rovova. Vraćeni su u Šabac u četničkim uniformama. O tome je Penjin kasnije pričao: "Đavo me nadari pa se u toj uniformi (dečija posla) fotografišem sa
jednom devojkom i ta fotografija odmah, posle rata, dospe u ruke komunistima, gradskim apartčicima... Posle su stalno sumnjali u mene. Držali su me za svog ideološkog protivnika. I ometali me u svemu. Zagorčavali mi život." Mnogi Šapčani nisu ni znali o čemu se tu zapravo radi, ali je bilo dovoljno da se od njega distanciraju samo zato što je, zbog nečega, bio žigosan i stavljen pod svojevrsnu političku hipoteku.
Diplomirao je na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1950. godine. Gotovo ceo radni vek proveo je kao novinar "Glasa Podrinja". Postao je čuven po svojim reportažama, u kojima je, prepoznatljivim stilom, pisao o značajnim ličnostima. Ipak, više je voleo da piše o običnim, malim ljudima, koji su, živeći naizgled svoje obične živote, po nečemu postali specifični i prepoznatljivi u sredinama u kojim žive. Galerija tih likova je izuzetno široka. Bio je prvi posleratni pozorišni i književni kritičar u Šapcu. Objavio je ukupno 48 književnih dela. Najbrojnije su zbirke pesama, među kojima posebno mesto zauzimaju pesme za decu. Posebno su popularne njegove komponovane pesme, koje su postale pravi hitovi: Kad je deda lumpovao i Nad Šapcom je mesečina, za koje je muziku napisao Milutin Popović Zahar, a interpretira ih poznati šabački orkestar "Stari zvuci".
Pored pesama (13 zbirki), u njegovom književnom opusu zastupljene su pripovetke (3 zbirke), romani (4), drame (5), scenariji... Ostalo je služilo trenutku, sceni, medijima, rediteljima i kompozitorima. I javnosti, kojoj je podario na hiljade napisa, članaka i reportaža. Penjinova privrženost Šapcu i Šapčanima postala je poslovična, mada su, pred kraj života, kad se svode životni računi, njegova osećanja prema Malom Parizu bila pomešana i često suprostavljena. Njegov biološki sat je neuobičajeno otkucavao. Noću nije spavao. Izlazio je u duge noćne šetnje i zalazio u njemu drage kafane, gde je ostajao do svanuća. Većina njegovih pesama nastala je u dugim noćnim šetnjama. Noć je za njega bila neiscrpan izvor inspiracija. "Noć je pesnički milje" - govorio je. "Noću kucaju neki drugi damari sveta". Umro je 11. aprila 2000. godine u Šapcu, u 75. godini, i sahranjen je na šabačkom Donjošorskom groblju. Nije dočekao da uđe u 21. vek.
