PETAR GROZDIĆ- INICIJATOR PODIZANJA SPOMENIKA NA TEKERIŠU
Pododbor Udruženja rezervnih oficira i ratnika u Šapcu 1926. godine podneo je inicijativu za izgradnju spomenika. Predsednik Udruženja, rezervni potpukovnik Petrom Grozdić, bio je glavni inicijator, dok je za izradu nacrta spomenika i potrebnu prateću dokumentaciju zadužen bio inžinjer Sergije Bagenski, inače tadašnji šef Hidrološkog odeljenja u Šapcu.
Lokacija na kojok se danas nalazi spomenik, bilo je zemljište Cvetka Živanovića-Kukića, koje je ovaj borac poslednje odbrane u Prvom svetskom ratu poklonio za podizanje spomenika. Kamena temeljca postavljen je u jesen 1927. godine, a za ovu priliku ugrađene su dve povelje, jedna Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i druga Čehoslovačke Republike.
Ostaci preko više od tri hiljade srpskih vojnika, a sa njima i kosti pripadnika 28. praškog puka nalaze se u kosturnici.
Izgradnju su realizovali zidari iz obližnjih sela. Pod konstantnim, svakodnevnim nadzorom Sergija Bagenskog, Petra Grozdića, tekeriške opštine i učitelj Stanko Rosić, starog solunca.
Prepričavao je jedan od zidara, Radiša Vasić iz Gornje Badanje koliko je strog znao biti Bagenski. Govorio je da su morali skidati i po nekoliko stena, ukoliko bi mislio da neki kamen ne odgovara.
Spomenik je otkrio kralj Aleksandar I Karađorđević, a osveštao episkop šabačko-valjevski Mihailo. Svečanom činu prisustvovali su članovi Vlade, diplomatski kor i predstavnici vojske. Ispred Čehoslovačke Republike prisutni su bili Jan Sirovi, načelnik Generalštaba, Jan Šeba, poslanik u Beogradu, i vojni izaslanik pukovnik Ondrej Mezl. Ovom činu prisustvovao je i veliki prijatelj srpskog naroda Arčibald Rajs. Sve se odigralo 28. juna na Vidovdan 1928. godine.
Inženjer Bagenski u Šabac je stigao kao emigrant 1921. godine. To se jasno može videti iz upisnice Šabačke gimnazije, zato što je u ovu školu, školske 1921/22. godine, upisao svoju decu: ćerku Arkadiju i sinove Igora i Olega.
Bio je šef Hodrotehničkog odeljenja, a u junu 1930. godine biraju ga za direktora ujedinjene Mačvanske vodne zadruge, gde ostao do smrti, 13. novembra 1933. godine. Sahranjen je na šabačkom Donjošorskom groblju. Preminuo je mlad, imao je 54 godine i status veoma cenjenog stanovnika Šapca.
O tome svedoči činjenica da su Sergija do večne kuće ispratili brojni stanovnici Šapca. U ime odbora opštinskog Ćoka Jovanković, oprostio se od Bagenskog govoreći o njegovim dobročinstvima, kako kod podizanja spomenika na Ceru, Gučevu i u Šapcu, tako i kod izgradnje opštinskih objekata.
Poslednji se, prema pisanju štampe, od Sergija Bagenskog oprostio „sa punim očima suza“ Petar Grozdić, predsednik šabačke opštine, inače inicijator i najveći saradnik pri podizanju spomenika na Ceru.
Prema Bagenskom učiniće se velika nepravda. Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu nalazilo se da je spomen-kosturnicu na Ceru projektovao arhitekta Bojić. Posebno je čudno da isto piše i u „originalnom naučnom radu“ iz 2003. godine koji je objavila mr Sanja Ćirković, tada asistent, a danas doktor nauka i docent Geografskog fakulteta u Beogradu, odakle je pretpostavlja se i preuzet podatak. Dokumenta, su jasna i ona kažu ono što u Tekerišu zna svako, a to je da je spomenik rađen po projektu Sergija Bagenskog, Rusa emigranta koji je živeo, radio i preminuo u Šapcu.
Podsetićemo na članak iz lista „Politika“, od 29. juna 1928. godine, gde se nalazi opširan izveštaj naslovljen „Otkrivanje spomenika cerskim junacima“ nalazi se na prvoj strani i već u prvom delu kaže da je spomenik „projektovao g. Bagenski, bivši ruski ministar građevina“
