Crna kutija - premijera predstave Ivane Terzić u Bogatiću
Sinoć 9.februara 2023. u prepunoj sali pozorišta "Janko Veselinović" u Bogatiću odigrana je premijera predstava "Crna kutija" dramaturškinje Ane Đorđević a u režiji Ivane Terzić. U predstavi igraju Slaviša Perić, Mila Bajić, Branislav Ković, Mina Šanković, Miroslav Perić, Miroslava Kovačević i Miloš Jurišić. Asistenciju režije potpisuje mladi glumac Dragan Petrović.
Nakon odgledane predstave povodom ovog lepog događaja uz odlično i sa ukusom pripremljen švedski sto za sve goste, u prijatnoj atmosferi razgovaramo sa rediteljkom Ivanom koja nas upoznaje malo više o detaljima predstave i saradnicima uopšte.
- Dramaturškinja Ana Đorđević je zapravo adaptirala scenario po filmu Paula Đenovezija, ja sad ne znam na italijanskom kako ide originalni naziv ali "Perfektni stranci" je neki prevod. Adaptirala je i ta predstava je izvođena u režiji Andreja Nosova u Beogradskom dramskom. Režirala ga je ona i u Crnoj Gori. Uopšte taj tekst je licenciran i izvođen je u formi filma, svuda po svetu, španska verzija, indijska verzija, američka verzija. Veoma je poznat scenario, zato što je tema aktuelna, koliko nam sad ove savremene tehnologije i android telefoni i ajfoni i sve narušavaju privatnost. Koliko ustvari dobijamo time benefit jer nekada nisi mogao da nađeš dete i ne znaš gde je pa čekaš celu noć. Sad je ta komunikacija dosta olakšana ali koliko je ta komunikacija između nas olakšana, toliko su neke stvari otežane u privatnom smislu, tako da i uopšte sve službe mogu u svakom trenutku da znaju gde smo i zbog tog GPS - a i svega što taj telefon u sebi nosi. Moraš da ga sekirom presečeš i ne znam šta, da ne postoji na mapi, bilo gde, da ne budeš lociran. A tema ove predstave je upravo to, koliko smo mi kao pojedinci sad više i licemerni ili iskreni ili lojalni, neverni i koliko smo uopšte spremni da se suočavamo sa nekim strahovima. A svi imamo donekle strah od istine. Pa onda strah od tajni, strah od istine itd.
Na pitanje kakva je bila saradnja sa glumcima rediteljka Ivana odgovara: Ove godine kada je u pitanju rediteljski angažman nekako zaokružujem deceniju rada ovde. Prvo sam radila sa Omladinskom scenom, pre nego što sam počela da radim na Fakultetu umetnosti u Prištini i tu sam ostvarila nekih sedam režija sa omladincima. E, onda pošto je to sada neka preporuka da se ne radi baš sa mladim ljudima i omladincima ako ste angažovani na fakultetu, bilo je i tih situacija aktuelnih u poslednje vreme. Razumemo se o čemu pričam, onda je ta preporuka da se tu ne brkaju stvari i ja sam pozvana da režiram za prvi ansambl. Prošlu pozorišnu sezonu režirala sam tekst Nebojše Romčevića PR ili POTPUNO RASULO. Ta predstava je prošla super kod publike i upravo je ta predstava nekako kod publike oslikavala borbu pojedinca sa sistemom, a sad se okrenulo, sad pojedinca nekako locirano i onako usmeren je na sve nas reflektor. I na ove ljude u publici a i na glumce mislim uslovno rečeno.
Kada smo kod publike, videli smo da je sala bila prepuna, negujete tu kulturu ovde u Bogatiću. Da, publika u Bogatiću voli pozorište, nekako oduvek koliko ja znam, zato što pozorište ovde ima tradiciju 73 godine, to nije mala stvar. Pod dva, nismo propuštali, ja mislim da je jedna godina ili dve da nije bilo premijera, znači to je preko sedamdeset premijera, možda i više možda je nekad bilo i dve godišnje, ja sad ne mogu da zalazim u istoriju pozorišta ali pozorište je čuveno u dramskom amaterizmu u Srbiji. Imamo "Martinove dane" ove godine dvadesete po redu, mislim dvadeset godina od kako se organizuju. Tako da je i to jedan, onako fin jubilej i eto na primer ti "Martinovi dani" to je praznik za Bogatić i to je prva nedelja oktobra, ima sedam osam dana i svako veče predstava i svako veče puna sala. I onda kad publika čuje da će predstava da se održi eto ih. Postoji jedno zdravo jezgro publike koja jedva čeka i zato je večeras puna sala, a ja u to uopšte nisam sumnjala.
Kakvi su dalji planovi što se predstave tiče, da li će biti gostovanja nekih?
S obzirom da smo izašli negde na sred sezone, jer sezona kreće od oktobra i traje do juna, ali s obzirom da su festivali negde na proleće kada okopni što se kaže i kad prođu ovi mrazevi i minusi, onda kada krene da se budi vegetacija i proleće onda se budi i pozorište, to Vi znate iz Šapca (Pozorišno proleće) jel tako, da kreću i festivali po Srbiji, pa eto mi smo spremni za festivale. Sad je bitno da se odigra repriza, da se uigrava predstava, jer kao što znamo predstava zri kroz igranja, tako da biće gostovanja.
Đ. D.
