Otkad nosimo burme
Burme danas širom sveta predstavljaju izraz ljubavi, ali niko ne može tačno da odredi kada je nastala ova tradicija...
Burme danas širom sveta predstavljaju izraz ljubavi, ali niko ne može tačno da odredi kada je nastala ova tradicija. Neki veruju da najstariji pomen o razmeni prstenja tokom venčanja potiče iz drevnog Egipta, pre oko 4.800 godina. Šaš, rogoz i trska, koji su rasli pored dobro poznatog papirusa uvijani su i uplitani u prstenje ili druge komade nakita koje žene nose tokom ovih svečanosti. Krug je bio simbol večnosti, bez početka ili kraja, ne samo za Egipćane, već za mnoge druge drevne kulture. Rupa u sredini prstena takođe je imala značenje. Nije samo smatrana prostorom već kapijom ili vratima koja vode do stvari i događaja - kako poznatih tako i nepoznatih. Dati ženi prsten znači večnu i besmrtnu ljubav. Materijali od kojih je to prstenje pravljeno nisu bili dugotrajni i uskoro su zamenjeni prstenjem od kože, kosti ili slonovače. Što je skuplji materijal, to je, verovalo se, veća ljubav prema onome kome se daje. Vrednost prstena je takođe demonstrirala bogatstvo davaoca. Rimljani su vremenom usvojili ovu tradiciju, ali uz sopstveno značenje. Umesto pružanja prstena ženi kao simbola ljubavi, oni su ga davali kao simbol vlasništva. Rimljani bi "potvrdili vlasništvo" nad svojom ženom davanjem prstena. Rimsko vereničko prstenje je su kasnije pravljeni od gvožđa i nazivani "Anulus Pronubus". Simbolizovali su snagu i trajnost. Veruje se da su Rimljani prvi koji su počeli sa graviranjem prstenja.
