Kakva ishrana nam zaista može produžiti vek?
Nova istraživanja sugerišu da bi stalni ili dugogodišnji unos manje kalorija od onoga što se smatra uobičajenim mogao značajno da produži ljudski vek i omogući nam zdraviju starost...
Nova istraživanja sugerišu da bi stalni ili dugogodišnji unos manje kalorija od onoga što se smatra uobičajenim mogao značajno da produži ljudski vek i omogući nam zdraviju starost.
Dokazi za ove pretpostavke se gomilaju gotovo čitav vek, a naročito u poslednje tri decenije, od kada su na miševima izvedeni testovi sa impresivnim rezultatima. Naime, 1986. godine Journal of Nutrition objavio je rezultate istraživanja uticaja restriktivne dijete na život miševa – dugovečnost, starenje, učestalost kancera, i imunitet.
Eksperiment na miševima
Miševi su podeljeni u šest grupa i hranjeni su na različite načine. Prva, kontrolna grupa, imala je uobičajen režim ishrane koji su sami određivali, dok su miševi u preostalih pet grupa imali smanjene, različite kalorijske unose (restrikcije od 25 do 65 odsto) i različite unose minerala, vitamina i proteina. Svi miševi iz ovih pet grupa sa restriktivnom dijetom živeli su drastično duže nego oni iz kontrolne grupe koji su jeli koliko su želeli.
Ubedljivo najduže živeli su miševi iz grupe 6, čiji je životni vek bio 35 do 65 odsto duži nego život miševa iz kontrolne grupe. Oko deset odsto miševa iz grupe 6 živelo je duže od bilo kojih čoveku poznatih miševa. Miševi iz ove grupe imali su i ubedljivo najmanje slučajeva tumora. Oni su unosili tek oko 35 odsto hrane koju su jeli obični miševi (ipak, bili su pothranjeni, a ne neuhranjeni) i njihova ishrana bila je bogata proteinima, vitaminima i mineralima.
Ljudi počeli s restrikcijom kalorija
Objavljivanje ovog istraživanja pratila je velika euforija, jer su mnogi pomislili da bi čovek mogao da jednako dramatično produži svoj vek prateći sličan trend ishrane. Da li i mi možemo da doživimo 100+? U Sjedinjenim Američkim Državama je osnovano Međunarodno udruženje za kalorijsku restrikciju koje se zalaže za smanjen unos hrane tvrdeći da je to jedini naučno dokazani metod za produženje života. U međuvremenu, nastala je i armija od više hiljada ljudi koji iz istog razloga dugoročno menjaju svoju ishranu – umesto uobičajenih 2000 do 2500 kalorija (za žene, odnosno muškarce), oni unose 1500 do 1800. Istraživanja na ljudima još nisu okončana, ali prema nekim ispitivanjima, ljudi na ovakvom režimu ishrane imaju niži nivo šećera u krvi i holesterol.
