Odlikovanje herojskog Šapca
Šabac, koga je krajem XIX veka putopisac Feliks Kanic uporedio sa kulturnom metropolom i nazvao „Mali Pariz”, doživeo je golgotu...
Šabac, koga je krajem XIX veka putopisac Feliks Kanic uporedio sa kulturnom metropolom i nazvao „Mali Pariz”, doživeo je golgotu – ubijeno je 1.700 stanovnika, spaljeno i srušeno 1.500 kuća a počinjena su i mnoga druga zverstva, koja je opisao dr Arčibald Rajs u knjizi „Šta sam video i proživeo u velikim danima”. Šabac je strahovito razoren i opljačkan. Samo prilikom prvog povlačenja iz grada, 24. avgusta 1914. godine, neprijatelj je iz Šapca odvukao preko 2.000 kola opljačkanih stvari. Beogradski časopis „Epoha” je, 22. januara 1920. godine, doneo ovu vest: „Od 14.000 stanovnika Šabac je spao na 7.000. Polovine nema. Ona je izginula i pomrla, a ovu drugu polovinu, ovaj žalosni ostatak šabačkog građanstva, satiru bolesti i nemaština”. Porušen je ili oštećen čitav niz javnih monumentalnih zdanja i reprezentativnih privatnih zgrada, koji su oslikavali arhitekturu s kraja XIX i početka XX veka i oblikovali prepoznatljivu sliku grada. Izgled grada posle oslobođenja, 1918. godine, opisan je i u Narodnom kalendaru „Šapčanin” 1921. godine: „Ako se za jednu varoš može reći ville martyre, varoš mučenik, to se za Šabac može i mora reći. Šabac je porušen, njegova lepa katedrala je srušena, pola gimnazije srušeno, kasarna i konjušnica popaljena i porušena, sud porušen, načelstvo i prvostepeni sud porušeni, carinarnica porušena, najlepše kuće porušene i opljačkane, do iglice što se kaže... Cvetni balkoni, kitnjaste statue na krovovima, lepe fasade, sve je to porušeno i sistematski upropašćeno. Od one lepe i bogate varoši koja je brojala 14 hiljada stanovnika, danas nije ostalo više od 8 hiljada – to je po poslednjem popisu građanstva”. U francuskoj štampi Šabac je nazvan „Srpski Verden”, po francuskom gradu stradalniku.
Za stradanja i podnesene žrtve – ljudske i materijalne, za herojski otpor u Prvom svetskom ratu, Šabac je dobio tri visoka odlikovanja: Francuski ratni krst sa palminom grančicom, Ratni krst Čehoslovačke i Karađorđevu zvezdu s mačevima 4. reda Francuski Ratni krst sa palminom grančicom, dodeljen je Šapcu 8. jula 1920. godine. To je bilo prvo ovakvo priznanje koje je Francuska Republika dodelila gradu izvan svoje države. Orden je ustanovljen 9. aprila 1915. a dodeljuje se za ratne zasluge 1914-1918. Predstavniku Šapca, orden je uručio francuski ambasador, Vikont de
Fontnej, koji je u svom govoru, tom prilikom rekao: „U želji da dadne ovom osećanju živog izraza, kojim bi javno i pred očima celoga sveta svedočio o srpskom junaštvu, o kome su vojske i građanstvo Šapca dali nezaboravan primer, francuska vlada je rešila da pomene u naredbi francuskoj vojsci grad Šabac, oličenje ratne hrabrosti, otporne snage i vernosti srpske. Evo, dakle, donosim vašoj varoši ovaj Francuski Ratni krst, načinjen od bronze iz koje je kovano naše pobedonosno oružje”. Ratni krst Čehoslovačke 1914 – 1918, odnosno čehoslovačkog Belog orla, ustanovljen je od čehoslovačke vlade 1918. godine i dodeljivan za pokazanu hrabrost na bojnom polju. Pismom od 14. novembra 1925. godine, čehoslovački poslanik u Beogradu obavestio je gradsko poglavarstvo da je Šabac odlikovan Ratnim krstom. Predaja odlikovanja svečano je izvršena 13. juna 1925. godine u dvorani hotela Pariz u Šapcu. Činu predaje odlikovanja prisustvovali su izaslanici Čehoslovačke i predstavnici jugoslovenske vlade, parlamenta i vojske. Tom prilikom su za počasne građane Šapca izabrani predsednik Čehoslovačke - Tomaš Masarik i čehoslovački ambasador Jan Šeba, dok je tadašnja Pocerska ulica dobila ime Masarikova. Na svečanosti je pročitan i pozdravni telegram, koji je Šabac uputio predsedniku Masariku: „Nj. E, Tomi Masariku, predsedniku Čehoslovačke Republike, Prag. Herojski grad Šabac gord je i ponosan što danas prima od bratskog čehoslovačkog naroda priznanje za one ogromne i viteške žrtve koje je podneo za slobodu i ujedinjenje Južnih Slovena, za ujedinjenje koje je samo jedan gigantski korak na putu ka našem zajedničkom cilju, ka Sveslovenstvu. Čvrsto rešen da na putu narodnih ideala istraje i dalje, Šabac vas moli, g. predsedniče, da vi, kao dični predsednik bratskog čehoslovačkog naroda, primite tople pozdrave našeg iskrenog bratstva i nepokolebljive ljubavi”.
Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, dodeljena je Šapcu za podnesene žrtve tokom Prvog svetskog rata, na velikoj svečanosti 3.juna 1934. Tom prilikom je otkriven Spomenik palim Šapčanima u ratu 1914 – 1918. godine i puštena u upotrebu pruga Šabac – Klenak, preko novog mosta na Savi. Ovaj orden, ustanovljen na stogodišnjicu Prvog srpskog ustanka, 1. januara 1904. godine, bio je najznačajniji orden Kraljevine Srbije i Jugoslavije do 1941. godine. Imao je četiri stepena. Prema ukazu, od 5. decembra 1914. godine „ovaj najviši orden za ratne zasluge mogu dobiti oficiri koji su imali vanredne uspehe skopčane sa velikim naprezanjem i požrtvovanjem na bojnom polju ili radeći u višim štabovima na operativnim planovima i poslovima”. U potonjim vremenima, nestala su šabačka znamenja, uništila ih je okupaciona vojska u vihoru Drugog svetskog rata u pokušaju da zbriše tragove srpskog herojstva. Šabački muzej je posle rata nabavio njihove kopije, koje su u drugoj polovini XX veka opet nestale tj. ukradene. Upravo zbog toga, Šapčani su njihovo spašavanje od zaborava, smatrali jednim od imperativa. U Godišnjaku Međuopštinskog istorijskog arhiva Šapca S. Petrović je objavio rad „Odlikovanja grada Šapca”. Zalaganjem Narodnog muzeja, devedesetih godina urađene su u mesingu kopije tri ordena.
