Šabačka dresina
Malo kod od Šapčana danas putuje vozom...
Malo kod od Šapčana danas putuje vozom. Stoga ne treba da vas čudi se činjenica da malo ko zna za izloženu dresinu ispred Železničke stanice u Šapcu. Tema za neke baš na granici sjećanja, isto kao i kompletna tema o vozovima. Kako je nastala dresina i čemu je ona zapravo služila probaćemo da vam približimo kroz priču o ovom zaboravljenom i poprilično nestvarnom prevoznom sredstvu.
Pored teretnih i putničkih, od koji se pamte putnički, brzi, lokali, ali i motorni, šinama je klizilo još jedno vozilo. Dresina. Dresina je služila je kao službeno vozilo, ali i za obilazak pruge...vozila je od stanice do stanice (nakraćim relacijama), u saglasnosti sa redom voznje i šefovima. Pogon ovih svakako nezaboravnih primeraka mogao je biti nožni (kao bicikl pedale i prenos lancem), ručni ili na motorni pogon.
Istoimeni izraz potiče od nemačkog pronalazača Barona Karla Draisa, koji je 1817. godine izmislio svoju Laufmaschine (na nemačkom za „mašinu za trčanje“), koju je štampa na nemačkom nazvala Draisine (velocipede ili draisienne na francuskom). To je prva pouzdana tvrdnja za praktično korišćenu preteču bicikla, u suštini prva komercijalno uspešna mašina na dva točka, upravljiva, na ljudski pogon, pod nadimkom hobi konj ili konjski konj. Draisov dendi konj, zvani Draisine na nemačkom, je ime koje je nasledilo ovo šinsko vozilo. Kasnije je naziv draisine počeo da se primenjuje samo na pronalazak koji se koristi na šinama i proširen je na slična vozila, čak i kada nisu na ljudski pogon. Zbog svoje male težine i male veličine, mogu se staviti i skinuti sa šina na bilo kom mestu, omogućavajući vozovima da prolaze.
