Ljudožder iz Čampavata
Prvi napadi su se dogodili krajem 19. veka u selu Rupal koje se nalazi u zapadnom Nepalu...
Prvi napadi su se dogodili krajem 19. veka u selu Rupal koje se nalazi u zapadnom Nepalu. Uprkos svojoj nečujnosti i brzini, tigrica je ostavljala krvave tragove za sobom koji je lokalne lovce naterao u poteru. Svaka od njih se završila neuspešno. Kako su napadi u narednim mesecima postali sve učestaliji, nepalska vojska je organizovala patrolu koja je pratila tragove i pokušavala da napravi zasedu - međutim nakon nekog vremena životinja je nestala.
Prešavši reku Sardu i granicu sa Indijom stigla je do Kumaona, gde je nastavila da lovi seljane. Uočeno je da je promenila strategiju lova kako bi se što kraće zadržavala na jednom mestu i izbegla hvatanje. Prema nekim izveštajima, tokom dana je prelazila i to 32 km kako bi ubila, a potom pobegla. Na meti su joj uglavnom bile mlade žene i deca koja su u šumi tokom dana skupljali drva ili hranu za stoku - ponašanje tipično za tigrove ljudoždere. Vremenom o njenim napadima se pročulo širom regiona, a svakodnevni život je stao. Ljudi su u strahu od napada odbijali da napuste svoje kolibe. Do 1907. godine, meštanima je očajnički bila potrebna pomoć. Za slučaj je čuo i Džim Korbet, lovac koji se proslavio svojim veštinama lova i praćenja velikih mačaka. Ipak, ovo je bila prva mačka ljudožder koju je pratio i to ga je umalo koštalo života.
Dva dana pre nego što je ubio životinju, mlada devojka iz okoline Čampavata je nestala. Svi u njenom selu su pretpostavljali ko je krivac, a Korbet je krenuo u poteru. Satima je pratio krvavi trag koji ga je na kraju odveo do ostataka Premke Devi. Zaokupljen stravičnim prizorom raskomadanog tela, nije ni slutio da ga neko posmatra. Samo nekoliko trenutaka pre nego što je mačka uspela da ga ulovi ispalio je dva hica iz puške - ispostaviće se da mu je ovo spasilo život. Odustao je od dalje potere i vratio se u selo da smisli drugačiju strategiju.
Sledećeg dana u lovu mu se pridružilo oko 300 seljana, a plan je bio da se organizuje zaseda u dolini reke Čampa. Potera je urodila plodom i mačka je opkoljena. Prvi hitac je pogodio u grudi, drugi u rame, a poslednji u šapu. Za svega par trenutaka lov na "Kraljica tigrova" kojoj se pripisuje 436 ubistava je okončan. Korbet je u narednim godinama nastavio da lovi mačke ljudoždere, međutim vremenom je počeo da shvata prirodu ovih životinja. U jednoj od svojih knjiga je izneo stav da je tigar iz Čampavata postao ljudožder nakon što je upucan u glavu, zbog čega je ostao bez nekoliko zuba. Ovo je životinju onemogućilo da lovi, pa je prešla na lakši plen - ljude. Danas je ovo mišljenje opšteprihvaćeno jer je u prethodnim decenijama kod mnogih velikih mačaka ljudoždera uočen neki od problema sa zubima zbog kog nisu mogli da love svoj uobičajen plen. Stoga ne čudi što je Korbet u jednom trenutku rešio da pušku zameni kamerom i podigne svest o ugroženim životinjama u Indiji - pre svega o tigrovima. Koliko je bio uspešan u tome najbolje govori podatak da je 1968. godine jedna vrsta tigrova dobila ime po njemu - Panthera tigris corbetti.
