Kako nam mozak dočarava snove?
Svake noći sanjamo po dva sata, iako uobičajen, to je zapravo izuzetno zagonetan proces...
Svake noći sanjamo po dva sata, iako uobičajen, to je zapravo izuzetno zagonetan proces. Tek u poslednjih nekoliko desetina godina, sa napretkom tehnologije poput fMRI-a koja omogućava beleženje i vizuelizaciju aktivnosti u mozgu, neuronaučnici su počeli da shvataju kako i zašto doživljavamo ta otkrića. Šta zapravo naučnici misle da pokreće noćne halucinacije u našem mozgu?
Sećanje
Snovi se oslanjaju na sećanja i uspomene sačuvane u vezama između moždanih ćelija, koje hipokampus prati u nastajanju. Noću usmerava neurone na ponovnu reprodukciju tih uspomena, olakšavajući dugoročno čuvanje. To bi moglo da bude razlog zašto stvarnost prodire u naše vizije, ali ne i razlog zašto poneke vizije i snovi izvrću stvarnost, piše Popular Science.
Zamišljanje
Naše najslikovitije vizije i slike javljaju se tokom REM faze sna. Povećava se aktivnost u regijama mozga koje kontrolišu pokrete i obrađuju optičke ulaze, poput vidnih i motornih korteksa, koji verovatno stvaraju ono što „vidimo” i „radimo” dok mirujemo. Ipak, nije jasno šta tačno pokreće ta područja tokom noći.
Osećaji
Amigdala u obliku badema pomaže u generisanju osećaja poput straha, besa i teskobe. Ona i drugi emocionalni domeni su neobuzdaniji tokom REM faze, što bi moglo da objasni zašto se jake reakcije često događaju kada zadremamo.
Odlučivanje
Snovi i dalje sadrže poluracionalne misli, verovatno zahvaljujući područjima koja podržavaju svesnu spoznaju. Polukrug u središtu mozga, utiče na motivaciju i donošenje odluka, i može da se uključi dok dremamo.
Beg
Tokom REM faze neuronaučnici vide potiskivanje dorzolateralne prefrontalne kore, što je ključno za izvršne funkcije poput usmeravanja pažnje, rešavanja problema i rasuđivanja. Ovo bi moglo da objasni zašto retko shvatamo da spavamo, uprkos nekim neobičnim scenarijima.
