Stanislav Sondermajer - mali heroj koji počiva u Bogosavcu
Bio je sin Romana i Stanislave, rođen u Beogradu. Veliki rodoljub i dečak u vreme početka Velikog rata...
Bio je sin Romana i Stanislave, rođen u Beogradu. Veliki rodoljub i dečak u vreme početka Velikog rata. Stanislav Staško Sondermajer bio je učenik šestog razreda Beogradske gimnazije, to ga nije sprečilo da se prijavi u dobrovoljce. Ljubav prema domovini i želja da bude poput braće Tadije i Vladislava, naveli su ga da moli kako bi ga uveli u borbene redove.
Određen da bude u službi u pozadini, želeo je i molio da dobije čast i uđe u borbeni red. Nakon četiri ili pet dana po dolasku izgubio je život, a stradanje dečaka sa puškom u ruci rastužilo je mnoge vojnike. Nemili događaj se desio 5. avgusta 1914. godine u borbama kod sela Dobrić.
Miodrag Ibrovac, razredni starešina ovog hrabrog dečaka, zapisao je o Stašku sledeće: "Od srca žaljen, a tako slavan, mali junak Trećeg konjičkog puka boravi večni san na polju časti".
Njegovo telo u mornarskoj uniformi pronađeno je u avgustu 1914. godine na mestu bojišta, a skromno i od mnogih zaboravljeno spomen obeležje i danas se nalazi u selu Bogosavac.
Žene su ga nosile od Dobrića do Bogosavca, gde je sahranjen u hladu lipe. Kod njega su pronašli dnevnik u kome je pisao o smrti majke koja se dogodila nekoliko dana nakon mobilizacije i o dešavanjima u ratu. Pesmu mu je posvetila i Isidora Sekulić, a prvi put je, po odobrenju njegove porodice, mogla da se čuje na godišnjici Staškove smrti: "Davno neobradovana, obradovala sam se diademi čistih tvojih detinjih očiju. Pričao si da voliš Srbiju, slobodu i jednog princa. I sa tobom zajedno, ja sam volela Srbiju". Kako bi njegovo junaštvo sačuvali od zaborava, meštani sela Bogosavac uredili su njegov grob u centru sela i organizovali pomen 5. avgusta 2011. godine. Najmlađi borac Cerske bitke živeo je nepunih sedamnaest godina.
