Šabački Stari most, put ljudi i neljudi
Stvaranjem nove državne zajednice Šabac je bio upućen na življu robnu razmenu sa krajevima preko Save...
Stvaranjem nove državne zajednice Šabac je bio upućen na življu robnu razmenu sa krajevima preko Save. U nedostatku drumsko-železničkog mosta, odmah posle rata neodložno je bilo postaviti pontonski most preko Save, koji se u proleće postavljao, a u jesen rasklapao. Posle mnogobrojnih zahteva pontonski most je prvi put postavljen tek 30. juna 1922. Do tada transport robe i prevoz putnika na relaciji Šabac — Klenak, odakle vodi pruga do Rume, obavljan je dereglijama i čamcima. U jesen 1919. prekinut je i ovaj saobraćaj na Savi da bi prvi put posle rata (11. decembra 1919) bila uspostavljena parobrodska veza između Šapca i Klenka.
Vitalni interes Šapca i okoline bio je da se podigne drumsko-železnički most preko Save. Zahtev za podizanje bio je istaknut 1919. Mada je projekat bio izgrađen još u julu 1922, a dopremanje gvozdene konstrukcije iz Nemačke počelo već početkom avgusta 1922, odlagao se početak radova, zbog finansijskih nemogućnosti države, tako da je gradnja počela krajem novembra 1923.
Zbog neredovnog odobravanja i priticanja finansijskih sredstava od strane države gradnja se otegla, pa je most završen i pušten za drumski saobraćaj 15. jula 1932. Izgradnjom železničkog kraka Šabac — Klenak (4 km) preko mosta do železničke stanice Šabac 31. maja 1934. godine omogućen je železnički saobraćaj preko mosta, kada je most i osveštan. Dana 3. juna iste godine preko mosta prelazi prvi šetni voz, a odmah nakon njega i dvorski voz koji dovozi u Šabac kralj Jugoslavije Aleksandara I Karađorđevića koji je otvorio redovni saobraćaj na pruzi Šabac—Ruma. Raspon mosta je 680 m (4 × 124,8 + 1 × 180,8 m), dok je težina gvozdene konstrukcije 6100 tona. Stajao je preko 80 miliona dinara, a železnički krak Šabac — Klenak preko 10 miliona dinara.
Podizanje mosta imalo je ogroman značaj za ekonomski razvitak Šapca i Podrinja, kao i susednih oblasti.Borački delovi Potiske divizije i Prve armije forsirali su Savu kod Šapca tek 11. aprila 1941. i odmah su nastavili marš prema Tekerišu. Na ugroženoj levoj obali Save do tog datuma ostale su pozadinske jedinice i municijska kolona Potiske divizije. Komandant pozadine Prve armije, divizijski general Dobrosav Milenković, dobio je izveštaj da se u Klenku pojavilo 15 nemačkih tenkova, koje su Nemci navodno ustupili ustašama.
Da bi proverio ovu informaciju, general Milenković je uputio izvidnicu sastavljenu od dela ljudstva Prvog četničkog bataljona, jednog pešadijskog bataljona i jedne baterije Potiske divizije. Izvidnica je naletela na čelo nemačke Osme oklopne divizije pa se povukla u pravcu Šapca. Neposredno nakon toga, preko mosta koji nije bio porušen kako bi se omogućilo povlačenje zaostalih jedinica Potiske divizije, iz Klenka u Šabac je prodrlo dvadesetak tenkova nemačke Osme oklopne divizije. Pokušaj Šabačkog odreda i Trećeg konjičkog puka da protivnapadom potisnu nemačke tenkove završio se potpunim neuspehom.
Nemci su za vreme Drugog svetskog rata izgradili vojni bunker na klenačkoj strani Save, pored mosta. Bunker je služio za kontrolisanje vozova koji prelaze most.
Pred kraj rata, Nemci su se povukli iz Šapca bez borbe čim je Crvena armija ušla u Srbiju. Tad, 23. oktobra 1944, most je miniran i porušen od strane Nemaca. Most je obnovila nova vlast posle rata.
Od jeseni 1944. godine do proleća 1945. na tom mostu su likvidirani građani Šapca od strane novouspostavljene komunističke vlasti. Stari most postao je mesto zločina, a Sava zajednička grobnica za više do 2.000 ljudi koje je partizanska vlast proglasila izdajnicima i narodnim neprijateljima. Izgradnjom Novog mosta preko Save u Šapcu sedamdesetih godina prošlog veka Stari most gubi funkciju drumskog mosta. Most se i dan danas koristi za železnički saobraćaj, deo je pruge Ruma—Zvornik. Entuzijasti neretko prelaze most peške i biciklima iako postoji tabla upozorenja na početku mosta. Stari most je uvek bio i biće jedan od najprepoznativljijih simbola Šapca.
