Prela i posela u šabačkom kraju

Narodna kola igrana su u svečanim prilikama, na porodičnim i seoskim svečanostima, ali je isto tako u svemu bilo i u Šapcu. Tradicionalnih kola bilo je na svadbama, popodnevnim prazničnim i nedeljnim "igrama", zatim — o preslavama, na vašarima, i u sličnim prilikama. Krajem leta, u jesen i u zimu, u selu su sazivana "prela", koja su bila karakteristična za Mačvu.

U ovom kraju, sastanci su započinjali u rano proleće, to je bio "odlazak u kukurek", ili — "sastanak na ogradama". Pre pedeset i više godina, mladi su se — još od ranog proleća — okupljali pred samo veče na raskršću, na kraju sela, pa se igralo do neko doba noći. Zatim su se svi kretali kućama, pa se uz put zaustave, kolo se nastavi, "na šoriću", govorilo se, do duboko u noć. Mladi u Mačvi nisu nalazili mnogo vremena za igru dok se ne završe veći poljski radovi.

Tada nastupaju prela, koja su, obično, počinjala od Petrovdana. Narod je govorio da svaki momak i svaka devojka treba do Ilindana da namiri najmanje tri prela. Pred samo veče, nekoliko mladića založe vatru na šoru ili na raekršću. U jednom selu je moglo je biti više prela, pa se svuda okupi dosta mladih. Oko vatre se igralo, pevalo, šalilo se, pečen je mlad kukuruz. Igre uz vatru, posebno — one uoči Đurđevdana, Ivanjdana, Petrovdana i Ilindana, mogu se vezati za čistilačku moć vatre. Igre oko solsticija, kada dan počinje da kraća, paljenje vatri i lila, teže da se ojača moć oslabljenog sunca.

Prela, sa igrama, ušla su i u Šabac. Međutim, sa prelima nešto nije bilo u redu, bar ne u pogledu ponašanja učesnika. "Uredba o prelima i selima", i sličnim skupovima, doneta je 7. novembra 1841. godine. Uvodnik Uredbe kazuje razloge za donošenje njenih regulativa: "Budući da se na noćnim prelima i selima, na kojima se mladež obojega pola sabira, blagi običaj kvare i u sledstvu toga ista mladež osobito mužke strane nagonom uzbuđeni i razdraženi strasti na razdor, svađu, boj, a i na ubistvo, kao što su to žalostivni primeri već pokazali, vodi: to smo, da bi se takovi i podobni štetni i nesrećni događaj s te strane u napredak predupredili, propisali".10 U članu 1.

Uredbe govori se već određenije: "Ženska lica mogu se i u napredak skupljati na prela no i tada bivaju u dobrim kućama na očima razumni domaćica i domaćina, a ne kao što se po nekim mestima bilo uobičajilo, naravni, udaljuju od kuća". Zbog toga je u članu 2. naređeno: "Mladićima se strogo zabranjuje na noćna prela i sedišta ići i va njima se sa mladeži ženskoga pola družiti i zabavljati". Stoga je preporučeno da roditelji upoznaju sinove sa zabranom, da će prve kazne biti tri dana zatvora ili deset udaraca štapovima, a u ponovljenom slučaju sudiće okružni sud.

Polovinom prošloga veka, šabačka omladina se — praznikom i nedeljom — okupljala u bašti "Đenića" kafane, "tu su se mladi sastajali, diskretno, nekako potajno su se voleli. Kolo je treslo do u samo veče". Osim kod ove kafane, mladi su se okupljali i preko puta — u "Grmićima", na poljani. Kada se završi nedeljni ručak: A tek vidiš kako su cure i omlađe žene već sredile sve poslove po kući i posedale po klupama ispred svojih kuća. Gledajući svet što šorom prolazi čekaju da ih stariji, koji su se posle dobrog ručka na minderluku malo naklatili od spavanja ustanu i da ih vode: ili u Tejin stan u šetnju ili u Grmiće na igru ... Uveliko se već igra u Grmićima. Kolo da ne može lepše biti. U kolu su svi momci za ženidbu, a tu su i sve poličarke".

Feliks Kanic opisao je drugu šabačku promenadu: "Dok ovde saobraća samo obrazovan muški ovet (misli na Bitalište šabačko, prim M. J.) dotle se u jedeom lepom šumarku belogorice, u nekoj vrsti "Pratera", okupljaju muškarci, žene i deca i tu provode letnje dane u zajedničkoj zabavi i u uobičajenim igrama i pesmama".

Milan Đ. Milićević boravio je više puta u ovim krajevima, pa je šezdesetih godina zabeležio najpoznatija kola u šabačkom kraju: "Pocerka, Mačvanka, Valjevka, Jalovičanka, Paunka, Polomka, Lešničanka, Ubljanka, Hroma, Groznica, Duda, Niševljanka, Četvorka, Vlahinja, a novije: Kneževo oro, Balkanka, Orlovka, Sremsko kolo, Mišovka, Paraćinka, Srbijanka, Zajam, Kukunjica, Posavka i Treskavac".

Milan Milićević navodi šta se još zbiva u kolu i oko njega: "Mačvani su na glasu sa svojih poskočica ili "brojanica" u kolu, koje vlasti često zabranjuju, jer su poneke suviše drastične". Šabac je u pogledu tadašnjih zabava u svemu išao daleko ispred okolnih sela. U štampanom proglasu za doček nove, 1869, godine navedene su pod brojevima igre koje će se te noći svirati: "Oro, Miševljanka, Polka mazur, Kokonješte, Četvorka, Kadril, Zajam, Kokonjica, Tramblan, Kapetan Borđe, Balkanka, Polka mazur, Paraćinka, Sekretarka, Kadril, Pocerka, Mačvanka, Tramblan"