Politicus predatorus
Završetak izgradnje mosta sam po sebi ne bi bio ništa bitno da se juče u našem gradu nije pojavio majstor demagogije, kralj srozanog rečnika i dijaloga ispod svakog nivoa
POLITICUS PREDATORUS
Završetak izgradnje mosta sam po sebi ne bi bio ništa bitno da se juče u našem gradu nije pojavio majstor demagogije, kralj srozanog rečnika i dijaloga ispod svakog nivoa. Kao i svako drugo ”otvaranje” I ovo se završilo ponižavanjem radi zadovoljavanja pritajenih kompleksa. Mučeni mazohističko nastrojeni gradonačelnik Šapca ni kriv ni dužan prođe toplog zeku. “Spodoba” sa rukama u položaju bogomoljke spremala se da mu otkine glavu zbog “regionalnog puta” koji je sada isključivo u funkciji “ponižavanja” osobe u čijoj nadležnosti jedva da su I gradske ulice.
Dok su mu se poluotvorene ruke dodirivale i obrazovale sferu za uobličavanje sledeće zamisli, tužni partijski vojnici stajali su iza njega oborenih durbina. Dobro, znamo da baš i nisu materijal za MENSU, ali baš takvi "politički opušci" više su za "Riplija" i "Verovali ili ne" nego za internet portal. Svojom željom da budu poniženi verovatno bi zbunili i mučitelje u paklu.
Mozak im je poput pihtija, razvodnjen i nepovezan. „Intelektualni izbljuvci“, rezultat malogradjanskog okruženja, partijskog ispiranja mozga, sistematski lošeg obrazovanja i njegove absorbcije svega toga što ih okruzuje i nemogućnosti da na valjan nacin isfiltriraju sve što ih zapljuskuje.
I dok “Bogomoljka” pričom kvari momente “spajanja mosta”, sadistički izlivi prema partijskim drugovima vas dovode u beznadežno stanje muke i besa. Nekršten, u mračnim mislima miropomazani gospodar besmisla kojeg stvaraju sami podanici. Rađa se u trenutcima kada ti je najmanje potreban, a onda kada ga partijski saborci dobro nahrane svakodnevnom dozom samosažaljenja i preispitivanjem sopstvenog života, eto ga u punoj snazi.
I tako sve šabačke "ulizice", "puzavci", "beskičmenjaci", "podrepaši" preživeše po napred navedenoj formuli uspeha, a oni koji misle da je život samo pozornica na kojoj definišu svoja pravila, izvesno vreme mogu da žive kao "carevi' u toj iluziji. Život I događaji su prolazni kao I “njihovo vreme” koje po kojem nam kroje život. Vi ste mračna tačka u koju gledamo kada udaramo glavom o zid. Ono što nas vuče kada padamo ka dnu, ka istom onom dnu od koga ćemo se nogama odbaciti pre ili kasnije…
