Na današnji dan oslobođen Šabac
Šabac je u Prvom svetskom ratu pretrpio strahovita stradanja...
Šabac je u Prvom svetskom ratu pretrpio strahovita stradanja i krvožednu osvetu austrougarske soldateske zbog izgubljenih bitaka na bojnom polju. U ovom ratu stanovništvo Šapca je prepolovljeno, a grad opustošen. Zbog velikih stradanja Šabac je odlikovan sa tri ordena – Francuskim ratnim krstom sa palmom, Čehoslovačkim ratnim krstom i Karađorđevom zvezdom, a kao pandan slavnom francuskom gradu nazvan je “Srpski Verden“. Drugi svetski rat ponovo je doneo nova stradanja i ogromne žrtve stanovništva ovom mačvanskom gradu.
Skoro idiličnu sliku predratnog Šapca prekida strahovita katastrofa oličena u Prvom svetskom ratu. Velike vojne operacije koje su se tokom četiri ratne godine događale na ovim prostorima, kao i krvožedna osveta austrougarske soldateske zbog izgubljenih bitaka na bojnom polju, kulminirale su strahovitim stradanjem Šapca i njegove okoline.
Grad porušen, popaljen i opljačkan, sela u okolini takođe. Narod, što pobijen, što raseljen, izmrcvaren i oboleo, u velikoj materijalnoj bedi, sa bolnom radošću dočekuje slobodu 1918. godine. Oslobođen je 2. novembra 1918. godine. Od predratnih 14.000 stanovnika, jedva da je u životu ostalo 7000, a i broj postojećih kuća je bio više nego prepolovljen. Neprijatelj nije poštedeo čak ni šabačku crkvu. Kolika je uteha što se ovaj grad opet izdvojio u Srbiji, ali sada po stradalaštvu, i po svoja tri jedinstvena ordena dobijena za ratne zasluge: francuski Ratni krst sa palmom (1920), čehoslovački Ratni krst (1925) i Karađorđeva zvezda.
Posle svog velikog postradanja Šabac je nazvan, kao pandan slavnom francuskom gradu, „Srpski Verden“. Anri Barbi, francuski novinar i književnik, ratni dopisnik francuskih žurnala sa srpskog ratišta za vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ovako je video razoreni Šabac: „Već kod prvih kuća jasno je da je grad razoren. U glavnim ulicama, na kojima se još vide barikade koje je neprijatelj sagradio od najrazličitijeg materijala: maltera, gipsa, od kreveta, nameštaja, uzalud se traži kuća koja je ostala netaknuta“.
Krovovi su probijeni i na njima je ostala samo poneka greda, koja nestabilno visi na delovima maltera. Razbucani zidovi liče na pozorišne scenografije. Vrata su izvaljena; prozori razlupani i izbačeni iz ležišta, naginju se napolje i prete da će ispasti.
Sve radnje su ispražnjene i uništene. Sve što nije moglo da bude poneto, upropašćeno je. U bankama, neprijatelj je uzeo gotovinu, vrednosti, i uništio knjigovodstvo. U školama, sve je porazbijano. U apotekama, lekovi, bokali, hemijski proizvodi, staklenke, sve je porazbijano i pretvoreno u razlivenu prljavu skramu na parketu. U privatnim kućama, sve što nije pokradeno, izbačeno je na ulicu ili razbijeno. Uništavajući bes Austro-Mađara terao ih je čak dotle da lome stakla, cepaju porodične portrete, prljaju zidove, čak i plafone, smećem i izmetom!” “Bilo je užasno ovo videti!“
“Šabac je bio bogat i važan grad, metropola najbogatije oblasti u Srbiji, Mačve, i središte velike trgovine voćem, vunom i svilom. Imao je 2.500 kuća. Neke su uništili topovi; dvostruko toliko bilo je namerno spaljeno, a u sve je bilo provaljeno i opljačkane su. Čovek je mogao kilometrima da hoda – svaka je kuća bila poharana. Osvajači su uzeli platna od lana, slike, dečje igračke i nameštaj – a ono što je bilo previše teško i nezgrapno da bi se ponelo, oni su uništili sekirama. Svoje konje su smestili u spavaćim sobama otmenih kuća. U privatnim biblotekama sve su knjige bile razbacane po podu u prljavštini, pažljivo pokidane iz svojih korica. Nisu ovako postupili samo sa nekim kućama – već sa svakom kućom! Bilo je užasno ovo videti – naveo je Džon Rid, američki dopisnik iz Srbije.
