Kulturno- zabavni život starog Šapca
Igre i zabave su društvene pojave koje su u raznim vremenima imale određena obeležja....
Igre i zabave su društvene pojave koje su u raznim vremenima imale određena obeležja. U odnosu na ovu temu, sociolozi zaključuju: "Igra je poseban vid razonode u kome mašti i improvizaciji omogućavaju da dođe do izražaja unutrašnje strane čovekova života i do njegove relativne autonomije". Sve igre mogu se ovrstati u: "igre takmičenja, igre na sreću, igre prerušavanja i igre zanosa". Međutim, iako je postavljena ovakva podela, sve aktivnosti nije moguće sasvim razgraničiti. Zabava, razonoda, jeste "ljudska aktivnost koja ima za cilj prekidanje monotonije svakidašnjice". Francuski sociolog, Ž. Dimazdije (J. Dumazedier), ukazuje na mogućnost dve vrste razonode. U prvu grupu bi došla ona "koja bitno utiče na stil života pojedinca pretežno realnim, praktičnim aktivnostima (putovanja, igre, sport, sviranje na muzičkim instrumentima)" dok bi u drugu gruptu došla "razonoda koja nastaje fiktivnim aktivnostima u dodiru sa umetničkim sadržajima — posredstvom takozvane projekcije i identifikacije (čitanje, poseta bioskopu, pozorištu)".4 Sociološka nauka smatra razonodu kao "Svojevrstan vid begstva iz realnoeti i služi kao kompenzacija za "izmrvljeni" život". Ukratko, analizirajući gledišta o igrama i zabavama, može se zaključiti da su to društvene pojave koje se međusobno prožimaju, a u širem smislu — to su raznovrsne zabave.
Posmatrajući Šabac i okolinu, u prošlom i davno prošlom vremenu, teško je naći za sve nekakav početak, liniju, pa odrediti: "Odavde je sve počelo". U najdaljoj starini igre, posebno — one uz muziku i muzičke instrumente, bile su jednoetavne, čak bi se moglo reći da su i jedno i drugo, igra i muzika, bili oskudni. U Radenkoviću, u Mačvi, pre pedeset, šezdeset godina, izgrana su kola bez muzičke pratnje.6 Kada su mačvanski kmetovi 1815. godine na Drini, na Prudovima, predali Stojana Čupića Turcima, jedan od "srećnih" kmetova je zaigrao i zapevao:
"Hopa, cupa, Marta,
Suknja ti je kratka.
Udri nogu o nogu,
Dok ne dođe pod nogu".7
Od narodnih instrumenata u ovom kraju, najpoznatiji su: svirala, dvojnice, dvojnice, prim, tamburica, tambura, gajde, gusle, zatim — razne trube, pa dobopš, dobošići i bubnjevi. U mnogim igrama i zabavama učestvovali su Cigani-svičari iz okolnih sela, a od starina su bili poznati šabački svirači Stankovići i Cicvarići.
