Kako su izgledale narodne nošnje u Mačvi
U Mačvi od davnina postoji narodna umetnost u kojoj su sjedinjeni nasleđe i težnja za očuvanjem identiteta...
U Mačvi od davnina postoji narodna umetnost u kojoj su sjedinjeni nasleđe i težnja za očuvanjem identiteta. Etnografska kultura naroda ovog kraja je bogata, raznovrsna i kreativno-estetski vredna. Istorijsko nasleđe, privredni i društveni činioci uslovili su nastanak prelazne zone narodne kulture i umetničkog stvaralaštva. Za izražavanje estetskih osećanja, u oblikovanju i ukrašavanju korišćeni su različiti materijali. Narodno likovno stvaralaštvo obuhvata tkanje, vez, pletenje, obradu drveta, kovanje, livenje i slično.
Lan i konoplja su dobro uspevali u ovom predelu i bili jedna od glavnih osnova kućne radinosti. Danas se još uvek nalaze sprave koje su se koristile pri preradi konoplje, od kojih su najznačajnije stupe, trlice i majalice "mačva" (ima indicija da je toponim Mačva potekao od ove sprave).
U ovom području bile su razvijene sve tehnike tkanja (četvorno tkanje, klečanje, vajanje sukna, vez i pletenje). Na rukavima, pregačama, zubinama, ćilimima u ornamentici dominiraju geometrijski oblici — rombovi, kvadrati, krstići, stilizovani cvetovi i grančice. Pored prostog romba, meandar je jedan od najraširenijih motiva tekstilne narodne radinosti. U razuđenoj skali rukotvorina dominantno mesto zauzima izrada ćilima koji su bili obično sa dva lica, tkani na horizontalnom razboju dvema tehnikama — čunčanjem i klečanjem.
Izrada čipke i vez ovde su dostigli visoke umetničke domete, a tehnike su dovedene skoro do savršenstva. Vredni su pažnje i bogato ukrašeni jeleci, kožusi i gunjevi sa raznobojnim aplikacijama od kože i veza.
Ističe se duborezbarstvo, izraženo naročito na škrinjama, kolevkama, preslicama, vretenima i sviralama sa ornamentima u vidu krugova i rozeta, stilizovanih stabala, lišća i cvetova. Takođe se ističe grnčarija i ako proizvod zanatstva, umnogome je očuvala svojstva narodnog stvaralaštva.
Narodna nošnja ima važnu ulogu u narodnom životu i običajima. U odlike ovog područja može se ubrojiti izražen smisao za ukrašavanje odeće, naročito ženske narodne nošnje, sa stilizacijama biljnih i geometrijskih motiva, u tehnikama veza i aplikacijama tekstil na tekstil. Iako trpi izvesne uticaje i promene, nošnja se kao i kulturno nasleđe prenosi generacijama. Njena estetska vrednost ogleda se u vezu zastupljenom najviše na košuljama i pregačama. Uz narodnu nošnju nekad se nosio raznovrstan i bogat nakit, a naročito je bio zastupljen zlatni novac. Ukras i nakit služili su kao znak bogatstva, časti i socijalnog statusa.
Ženska narodna nošnja u ovom kraju je raznovrsna i kitnjasta. Sastoji se od široke vezene košulje sa nabranim rukavima, skuta, prednje i zadnje pregače, jeleka i libade ukrašene srmom, čarapa dugih do kolena izvezenih vunom sa geometrijskim figurama i pojasa. Pregače su živopisno izvezene, bogato ukrašene zlatovezom (sa floralnim motivima, gde dominiraju lozica, ruža, cvet, lale, karanfil). Ornamentika na pregačama je oživljena harmonijom boja i ukazuje na bujnu narodnu umetnost. Žene su češljale kosu na karakterističan način — u pletenice, koje pod potiljkom ukrste i obaviju oko glave, a naplitkom zavežu na kraju.
Mušku nošnju čine duga košulja, široke gaće preko kojih mogu biti uže ili šire čakšire, prsluk od prirodnog mrkog sukna, vuneni pojas oko struka, kratke vunene čarape, domaći opanci sa kljunom na sredini i šubara.
