Evropska zelena partija - od smešnog do žalosnog
Saopštenje koje je pristiglo jutros od Evropske Zelene Partije pod naslovom "Eliksir ponižen na javnoj raspravi"...
Saopštenje koje je pristiglo jutros od Evropske Zelene Partije pod naslovom "Eliksir ponižen na javnoj raspravi" nažalost oslikava našu sumornu stvarnost koja iz dana u dan tone u crnilo bez naznaka oporavka. Na jučerašnjoj "Javnoj raspravi" učešće su uzeli građani, predstavnici udruženja i stranaka. Raspravljalo se o uticaju rada fabrike Eliksir Zorka na životnu sredinu i više nego aktuelnoj spornoj studiji. Naime, sporna studija koja je izrađena od strane Inžinjering Doo je po rečima Evropske Zelene Partije u sukobu interesa jer je vlasnik pomenute istovremeno i vlasnik kompanije Eliksir Zorka. Šta u ovoj tvrdnji Evropske Zelene partije nije tačno? Nije tačno da je Eliksir Zorka u momentu izrade studije bila vlasnik što čini da situacija bude malo manje dramatična nego što je prikazana. Želja za medijskim eksponiranjem Evropske Zelene partije svakako ne doprinosi rešavanju ovog problema. Sama činjenica da je predsednik pomenute stranke zadnji put izjavio da on "nema šta da razgovara sa Eliksirom" ostavlja većinu građana zbunjenu pošto se on juče prvi pojavio na javnoj raspravi.
Eliksir Zorka je pragmatična kompanija se vodi sopstvenim interesima i to svima treba da bude jasno. Za rešenje ovog "Gordijevog čvora" složićete se, potrebna je prvenstveno "politička volja". Da li ona postoji? Naravno da ne? Bojimo se da političari poput "ovog primerka" iz Evropske Zelene partije koriste svoj položaj i mesto za latentno "iznudjivanje" od ovog giganta. Zanimljivo je da dotičnom ne smeta da deli vlast u koaliciji sa istim tim ljudima koji drže Ministarstvo životne sredine što čitavu situaciju čini još bizarnijom. Rešenje ovako kompleksnog problema teško da je ikada u rukama građana. Kompanija poput Eliksira koristi sve moguće zakonske nedostatke da dodje do željenog cilja. Indeks korupcije u državnim institucijama je zaprepašćujuće visok, što svakako olakšava ovom gigantu da mnogo lakše ostvari svoje ciljeve. Nemoć Ekoloških udruženja i pojedinaca nažalost će se nastaviti upravo iz tih razloga. Pojedine stranke, poput Evropske Zelene Partije koje optužuju Eliksir, istovremeno habituju sa donosiocima spornih zakona koji omogućavaju ovakvim kompanija da suštinski rade šta žele. Konačni zaključak je da se kao građani nalazimo u slepom sokaku. Sokakom načinjenom od naše slabovidosti i kratkovidosti. Vera u sve što se naziva "Evropsko i Zeleno" svakako će nas koštati i novca i zdravlja. U medjuvremenu ljudi kojima je ekologija itekako isplativ zanat će postati još bogatiji i uticajniji dok će gorepomenuta kompanija nastaviti da radi po starom.
