Edvard Munk- da li vrištimo iznutra?
Krik ili Vrisak je naziv za niz najpoznatijih slika Edvarda Munka, norveškog slikara ekspresionizma...
Krik ili Vrisak je naziv za niz najpoznatijih slika Edvarda Munka, norveškog slikara ekspresionizma. Slika prikazuje užasnutu, pomalo demonsku bespolnu figuru kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. Ova slika je simbol anksioznosti modernog čoveka i duševnog bola, neshvaćenosti, praznine. Pejzaž u pozadini je Oslofjord, gledan s jednog brda nedaleko od Osla. Dimenzije ovog dela su 91 × 73,5 cm.
Postoji četiri verzija slike koje se nalaze u raznim muzejima i privatnim zbirkama. Sve su rađene likovnom tehnikom pastelom ili u periodu od 1893. do 1910. Originalan naziv slike kakav mu je Munk dao jeste Krik Prirode (Der Schrei der Natur). Slika bi trebalo da simbolizuje čoveka sa nadjačanim osećanjem egzistencijalnog straha i teskobe. Ovo delo spada u najprepoznatljivija svetska dela u umetnosti i smatra se Mona Lizom novog doba.
Zanimljivo je da je Edvard Munk napisao je zagonetne reči na slici Vrisak, pokazalo je skeniranje infracrvenim zracima.Kratka i jedva vidljiva rečenica napisana na jednoj od najpoznatijih slika na svetu uzrok je brojnih nagađanja u svetu umetnosti. Rečenica: „Ovo je mogao da naslika samo ludak" upisana je olovkom u gornjem levom uglu. Novi testovi u Narodnom muzeju u Norveškoj potvrdili su da je te reči napisao slikar.Umetnički kritičari se već dugo pitaju da li je napisana rečenica na slici vandalski čin ogorčenog gledaoca ili je napisao umetnik, za koga se znalo da je tokom života imao problema sa mentalnim zdravljem. Iz muzeja kažu da je ove reči sigurno napisao Munk, pošto su uz pomoć tehnologije uporedili rukopis sa slike sa onim u njegovim dnevnicima i pismima. Ova slika je izazvala brojne kritike i polemike u javnosti, prvenstveno zbog Munkovog mentalnog zdravlja. U njegovim dnevnicima je pisao da su ga reakcije jako povredile i veruje se da je posle toga i dodao tu rečenicu na sliku. Munkovi otac i sestra su bili depresivni, a umetnik je hospitalizovan 1908. godine posle nervnog sloma. Njegova majka i starija sestra su preminule kada mu je bilo 14 godina, a otac 12 godina kasnije. Druga sestra je primljena na lečenje zbog bipolarnog poremećaja.
„Oduvek sam patio od dubokog osećaja teskobe koji sam pokušavao da pokažem u umetnosti", napisao je Munk. „Bez anksioznosti i teskobe bio bih kao brod bez kormila", dodao je umetnik. „To je sigurno razlog zašto slika zadržava moć: to je ogledalo naših savremenih strahova. Da li i mi vrištimo iznutra?"
