Čija je obala Save - vikendaša ili građana?
Prema postojećim propisima to je mesto na kome je gradnja dozvoljena i koje ne samo da može da se uzme u zakup već i kupi.
Svi ste bar jednom čuli za problem nelegalne gradnje na Savskom nasipu, ali njegove razmere vide se tek iz vazduha ili sa reke. Vikendice na njemu niču svima pred nosem već decenijama, mimo svih zakona i propisa. Ko živi na nasipu – kriminalci, političari, estrada ili „običan svet“? Ko je to dozvolio? Na kakvu opasnost stručnjaci upozoravaju? Da li grešimo kada mislimo da će 500-godišnje vode da se dese tek za 500 godina ili mogu da se dogode već sutra? Da li je prostor uz reku javno dobro ili građevinsko zemljište?
Prema postojećim propisima to je mesto na kome je gradnja dozvoljena i koje ne samo da može da se uzme u zakup već i kupi. Stručnjaci upozoravaju da, iako je negde u skladu sa propisima, gradnja uz obalu ne bi smela da bude dozvoljena. Iako se prema Zakonu o vodama, vodno odnosno priobalno zemljište ne može prodavati nego samo davati u zakup, propisi su promenjeni od 2014. - obala se prodaje kao da je reč o bilo kojoj drugoj parceli. Prema javno dostupnim urbanističkim dokumentima, veliki deo priobalja obeležen je kao građevinsko zemljište, odakle i bojazan da bi ubuduće umesto javnih površina mogli da niknu komercijalni sadržaji kao što je slučaj novootvorenog restorana u blizini Starog železničkog mosta u Šapcu koji prkosi svakoj logici. Stručnjaci kažu da prostor uz reku koji štiti domove građana od poplava, ne bi smeo da bude uzurpiran građevinama. Drugim rečima - na nasipima ne sme nista da se gradi, bez obzira ko je vlasnik.
- Neće smeti to da se radi, jer nije bitno da li je državno ili privatno, ili društveno - propisi su isti za sve. Tamo gde je priobalje, gde su nasipi, može da bude šetalište, ono što sme da se dozvoli. Nikakva gradnja, stambena, ili objekti gde je zabranjeno zakonom - neće biti dozvoljeno. Onaj ko to dozvoli mora da odgovara za to - kaže Goran Rodić, iz Građevinske komore Srbije. Kako je moguće da se obale reke vode kao građevinsko zemljište, kad je stav stručnjaka da se na nasipima ne sme ništa graditi da oni ne bi izgubili svoju ulogu. Nelegalna gradnja na obale reke Save je sve češće meta privatizacije bahatih pojedinaca. Učestali slučajevi gradnje u Šapcu je još jedan od pokazatelja da trenutna gradska administracija ne samo da ne želi da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, nego više ni krije da dopušta privilegovani pojedinci mogu da rade šta god žele. Obilaskom ovog područja primeti se veliki broj građevinskih mašina, radnike i kamione koji vrše nasipanje stotina kubika zemlje i izvodili betoniranje obala, posebno u neposrednoj blizini novoizgrađenog mosta. Obim radova je izuzetno veliki pa je jasno da se oni odvijaju uz prećutno ignorisanje nadležnih institucija. Uvidom u katastar lako je utvrditi da su objekti izgrađeni nelegalno i bez dozvola, te da je u pitanju zemljište u javnom vlasništvu.
