Cene koje se ne mogu podneti
Svakodnevni odlasci u kupovinu pokazuju jasno da ista korpa proizvoda kontinuirano beleži rast cena i predstavlja sve veći teret za porodične budžete...
Svakodnevni odlasci u kupovinu pokazuju jasno da ista korpa proizvoda kontinuirano beleži rast cena i predstavlja sve veći teret za porodične budžete. Prosečna plata u Srbiji nije verodostojan pokazatelj prosečnog kvaliteta života. Ovaj podatak uzima u obzir sve isplaćene zarade, sabira ih i deli sa brojem isplaćenih zarada. Taj podatak je cifra koja u sistemima koji nemaju velike klasne razlike ima nekog smisla, kada je reč o državama kao što je naša taj podatak je dobar samo za predstavnike vlasti, da se hvale nekim rastom. U prosek ulaze plate funkcionera koje se kreću često i po nekoliko stotina hiljada dinara i minimalne zarade. To praktično znači da jedna osoba ima mesečnu platu od 500.000 dinara, a druga recimo 50.000 dinara, obe osobe u proseku imaju po 225.000 dinara, suštinski prva ima 500.000, a druga 50.000 dinara, to je realnost. Znatno važniji pokazatelj realnosti jeste medijalna zarada, reč je o najčešće isplaćenoj plati. To je znatno relevantniji pokazatelj životnih prilika i kupovne snage stanovništva. Taj podatak gotovo nikada nećete čuti od političara, tek po nekada upotrebiće ga neko od novinara ili analitičara. Taj podatak nije tako dobar, to je ono što najveći broj građana danas oseća na svojoj koži. Kako živite najbolje vidite kada platite obaveze, kupite hranu, sve potrebno za decu, koliko vam ostane? Uzmite u obzir i popravke automobila, zamenu guma, registraciju, popravke po stanu, garderobu, sve su to elementi kalkulacije u kojoj utvrđujete kako živite. Niste hrabri ukoliko ukalkulišete i troškove letovanja, lažu vas da je to luksuz.
Teret svetske krize postoji, to je takođe činjenica, ali to ne sme biti opravdanje da se dešavaju ovakvi skokovi cena. Rafovi u Nemačkoj su puni, ima svega, a cene proizvoda su niže od onih kod nas. Socijalna pomoć u nemačkoj je znatno viša od naše prosečne plate, da ne govorimo o njigovoj i našoj minimalnoj zaradi, neuporedivo je. Kroz te odnose vidimo koliko Nemci imaju viši životni standard od nas, da budemo još jasniji, koliko Nemci mogu da kupe litara dizela, litara mleka za minimalnu zaradu, a koliko Srbi. Koliko nas košta registracija, a koliko njih, koliko je to procenata od zarade.
Strah od inflacije postoji, kod nas je to pojam koji je ostavio dubok trag, usudićemo se reći i ozbiljne traume kod dela stanovništva koji se dobro seća devedesetih. Zvanični procenat, razlikuje se bitno od onoga što građani osećaju kada se nađu na kasi prodavnice, benzinske stanice, rati kredita. Pojedini proizvodi skuplji su i po nekoliko puta. Koliko više ste dali za kilogram mesa, litar mleka, detetu za knjige, ekskurziju, za koliko vam je rata kredita viša svakog meseca, kada to sve stavite u odnos sa platom, vidite kolika je inflacija. Cene rastu to je jasno, raste li vam plata i koliko, prati li rast cena, rast plata, sve su to pitanja koja vam određuju životni standard, a kakva je trenutna situacija i ozbiljno plaši.
